Рјечник

sr Негација 2   »   ca Negació 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [seixanta-cinc]

Negació 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Да ли је прстен скуп? É---ar-l’-nel-? É_ c__ l_______ É- c-r l-a-e-l- --------------- És car l’anell? 0
Не, он кошта само стотину евра. No,-n-m-s-c-st---e---eu-os. N__ n____ c____ c___ e_____ N-, n-m-s c-s-a c-n- e-r-s- --------------------------- No, només costa cent euros. 0
Али ја имам само педесет. P--- --mé---n---n---i-qu-nta. P___ n____ e_ t___ c_________ P-r- n-m-s e- t-n- c-n-u-n-a- ----------------------------- Però només en tinc cinquanta. 0
Јеси ли већ готов / готовa? Ha- a--b--? H__ a______ H-s a-a-a-? ----------- Has acabat? 0
Не, још не. No,-enc-r--no. N__ e_____ n__ N-, e-c-r- n-. -------------- No, encara no. 0
Али сам ускоро готов / готова. P-rò -v-a- ----o. P___ a____ a_____ P-r- a-i-t a-a-o- ----------------- Però aviat acabo. 0
Желиш ли још супе? V-l---és s-pa? V___ m__ s____ V-l- m-s s-p-? -------------- Vols més sopa? 0
Не, не желим више. No--j---- e--v--l. N__ j_ n_ e_ v____ N-, j- n- e- v-l-. ------------------ No, ja no en vull. 0
Али још један сладолед. P--- u- a--r--g-lat. P___ u_ a____ g_____ P-r- u- a-t-e g-l-t- -------------------- Però un altre gelat. 0
Станујеш ли већ дуго овде? Qu---a-----e q-- vi-s-a-uí? Q__ f_ g____ q__ v___ a____ Q-e f- g-i-e q-e v-u- a-u-? --------------------------- Que fa gaire que vius aquí? 0
Не, тек један месец. No-----és--n----. N__ n____ u_ m___ N-, n-m-s u- m-s- ----------------- No, només un mes. 0
Али већ познајем много људи. P--- ja -o-ec-u- ---t--e gent. P___ j_ c____ u_ m___ d_ g____ P-r- j- c-n-c u- m-n- d- g-n-. ------------------------------ Però ja conec un munt de gent. 0
Путујеш ли сутра кући? Va--a -as- ---à? V__ a c___ d____ V-s a c-s- d-m-? ---------------- Vas a casa demà? 0
Не, тек за викенд. N----om---e-s-c-ps-de---t-ana. N__ n____ e__ c___ d_ s_______ N-, n-m-s e-s c-p- d- s-t-a-a- ------------------------------ No, només els caps de setmana. 0
Али се враћам већ у недељу. Pe-- ja--o-no-diu----e. P___ j_ t____ d________ P-r- j- t-r-o d-u-e-g-. ----------------------- Però ja torno diumenge. 0
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? L--teva f-lla--a -- maj-r--’-da-? L_ t___ f____ j_ é_ m____ d______ L- t-v- f-l-a j- é- m-j-r d-e-a-? --------------------------------- La teva filla ja és major d’edat? 0
Не, она има тек седамнаест година. N----- -------------anys. N__ t_ n____ d_____ a____ N-, t- n-m-s d-s-e- a-y-. ------------------------- No, té només disset anys. 0
Али она већ има момка. Però------ xic--. P___ j_ t_ x_____ P-r- j- t- x-c-t- ----------------- Però ja té xicot. 0

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!