Рјечник

sr нешто образложити 2   »   ca argumentar alguna cosa 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [setanta-sis]

argumentar alguna cosa 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? P-r---- no v-s v-n-r? P__ q__ n_ v__ v_____ P-r q-è n- v-s v-n-r- --------------------- Per què no vas venir? 0
Био / Била сам болестан / болесна. E---v- -a--l--/ -a. E_____ m_____ / -__ E-t-v- m-l-l- / --. ------------------- Estava malalt / -a. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. N- --ig------ --rq-è-e---va-m-l-lt-/---. N_ v___ v____ p_____ e_____ m_____ / -__ N- v-i- v-n-r p-r-u- e-t-v- m-l-l- / --. ---------------------------------------- No vaig venir perquè estava malalt / -a. 0
Зашто она није дошла? P-- qu--no-va -e--r (e-la)? P__ q__ n_ v_ v____ (______ P-r q-è n- v- v-n-r (-l-a-? --------------------------- Per què no va venir (ella)? 0
Она је била уморна. E-t-va--an----. E_____ c_______ E-t-v- c-n-a-a- --------------- Estava cansada. 0
Она није дошла, јер је била уморна. No--a --n-r pe-qu--e-t-v- c-n-ada. N_ v_ v____ p_____ e_____ c_______ N- v- v-n-r p-r-u- e-t-v- c-n-a-a- ---------------------------------- No va venir perquè estava cansada. 0
Зашто он није дошао? Per q-è no -a -i---t--e-l-? P__ q__ n_ h_ v_____ (_____ P-r q-è n- h- v-n-u- (-l-)- --------------------------- Per què no ha vingut (ell)? 0
Он није имао воље. No -n teni--g-nes. N_ e_ t____ g_____ N- e- t-n-a g-n-s- ------------------ No en tenia ganes. 0
Он није дошао, јер није имао воље. N- -- ving-t----q---n- -- te-ia ---e-. N_ h_ v_____ p_____ n_ e_ t____ g_____ N- h- v-n-u- p-r-u- n- e- t-n-a g-n-s- -------------------------------------- No ha vingut perquè no en tenia ganes. 0
Зашто ви нисте дошли? P-- q---no -e---ing-t? P__ q__ n_ h__ v______ P-r q-è n- h-u v-n-u-? ---------------------- Per què no heu vingut? 0
Наш ауто је покварен. E--c--x--se--s va---pa--l--. E_ c____ s____ v_ e_________ E- c-t-e s-’-s v- e-p-t-l-r- ---------------------------- El cotxe se’ns va espatllar. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. No hem---ng-t-p-rq-- ---cot---s-’ns-----spa-----. N_ h__ v_____ p_____ e_ c____ s____ v_ e_________ N- h-m v-n-u- p-r-u- e- c-t-e s-’-s v- e-p-t-l-r- ------------------------------------------------- No hem vingut perquè el cotxe se’ns va espatllar. 0
Зашто људи нису дошли? P-r qu--no -a---n-ut-la--e-t? P__ q__ n_ h_ v_____ l_ g____ P-r q-è n- h- v-n-u- l- g-n-? ----------------------------- Per què no ha vingut la gent? 0
Пропустили су воз. Han-pe-d-t e--tr--. H__ p_____ e_ t____ H-n p-r-u- e- t-e-. ------------------- Han perdut el tren. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. N- -a- v-ngut-p----- --n per--t -l -r--. N_ h__ v_____ p_____ h__ p_____ e_ t____ N- h-n v-n-u- p-r-u- h-n p-r-u- e- t-e-. ---------------------------------------- No han vingut perquè han perdut el tren. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? Pe- -uè-----as vi----? P__ q__ n_ h__ v______ P-r q-è n- h-s v-n-u-? ---------------------- Per què no has vingut? 0
Ја нисам смео / смела. No--odia. N_ p_____ N- p-d-a- --------- No podia. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. No he-vi-g-t -e--u- no---dia-f-r---. N_ h_ v_____ p_____ n_ p____ f______ N- h- v-n-u- p-r-u- n- p-d-a f-r-h-. ------------------------------------ No he vingut perquè no podia fer-ho. 0

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...