Рјечник

sr Негација 1   »   ca Negació 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [seixanta-quatre]

Negació 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Ја не разумем реч. No--n------a--ar--la. N_ e_____ l_ p_______ N- e-t-n- l- p-r-u-a- --------------------- No entenc la paraula. 0
Ја не разумем реченицу. N- -nte-c-la----se. N_ e_____ l_ f_____ N- e-t-n- l- f-a-e- ------------------- No entenc la frase. 0
Ја не разумем значење. N- ---enc--- --g----cat. N_ e_____ e_ s__________ N- e-t-n- e- s-g-i-i-a-. ------------------------ No entenc el significat. 0
учитељ el mest-e e_ m_____ e- m-s-r- --------- el mestre 0
Разумете ли учитеља? E-t---el-m--tr-? E____ e_ m______ E-t-n e- m-s-r-? ---------------- Entén el mestre? 0
Да, добро га разумем. Sí,--’---enc-bé. S__ l_______ b__ S-, l-e-t-n- b-. ---------------- Sí, l’entenc bé. 0
учитељица l- --st-a l_ m_____ l- m-s-r- --------- la mestra 0
Разумете ли учитељицу? Ent-------e--r-? E____ l_ m______ E-t-n l- m-s-r-? ---------------- Entén la mestra? 0
Да, добро је разумем. Sí,-l---te-c bé. S__ l_______ b__ S-, l-e-t-n- b-. ---------------- Sí, l’entenc bé. 0
људи l---ent l_ g___ l- g-n- ------- la gent 0
Разумете ли људе? E-té- la ge-t? E____ l_ g____ E-t-n l- g-n-? -------------- Entén la gent? 0
Не, не разумем их тако добро. N----- --e--e-- -ai-e-bé. N__ n_ l_______ g____ b__ N-, n- l-e-t-n- g-i-e b-. ------------------------- No, no l’entenc gaire bé. 0
пријатљица la--ic--a l_ x_____ l- x-c-t- --------- la xicota 0
Имате ли пријатељицу? T---icot--vo-t-? T_ x_____ v_____ T- x-c-t- v-s-è- ---------------- Té xicota vostè? 0
Да, имам. S---e--tinc. S__ e_ t____ S-, e- t-n-. ------------ Sí, en tinc. 0
кћерка l- fi-la l_ f____ l- f-l-a -------- la filla 0
Имате ли кћерку? Té --- --l-a --st-? T_ u__ f____ v_____ T- u-a f-l-a v-s-è- ------------------- Té una filla vostè? 0
Не, немам. N-,-n--en t-nc. N__ n_ e_ t____ N-, n- e- t-n-. --------------- No, no en tinc. 0

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.