Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   bg Притежателни местоимения 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шейсет и седем]

67 [sheyset i sedem]

Притежателни местоимения 2

[Pritezhatelni mestoimeniya 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
наочале Очила О____ О-и-а ----- Очила 0
Oc---a O_____ O-h-l- ------ Ochila
Он је заборавио своје наочале. Т---заб-а-и--воит- -чи-- - о-------си. Т__ з______ с_____ о____ / о______ с__ Т-й з-б-а-и с-о-т- о-и-а / о-и-а-а с-. -------------------------------------- Той забрави своите очила / очилата си. 0
To----b-avi--v------ch-------c--la-- --. T__ z______ s_____ o_____ / o_______ s__ T-y z-b-a-i s-o-t- o-h-l- / o-h-l-t- s-. ---------------------------------------- Toy zabravi svoite ochila / ochilata si.
Ма где су му наочале? Къ---л- са негови-е оч-л--/ оч-л--- м-? К___ л_ с_ н_______ о____ / о______ м__ К-д- л- с- н-г-в-т- о-и-а / о-и-а-а м-? --------------------------------------- Къде ли са неговите очила / очилата му? 0
Kyd- -i--a n-go-ite-oc---- / -c--l------? K___ l_ s_ n_______ o_____ / o_______ m__ K-d- l- s- n-g-v-t- o-h-l- / o-h-l-t- m-? ----------------------------------------- Kyde li sa negovite ochila / ochilata mu?
сат Часовник Ч_______ Ч-с-в-и- -------- Часовник 0
C-a---nik C________ C-a-o-n-k --------- Chasovnik
Његов сат је покварен. Нег-в-я- ч---вни- / ча-о----ъ--му е п-вр-д-н. Н_______ ч_______ / ч_________ м_ е п________ Н-г-в-я- ч-с-в-и- / ч-с-в-и-ъ- м- е п-в-е-е-. --------------------------------------------- Неговият часовник / часовникът му е повреден. 0
Ne-o--y-- ch-s-v-ik----h-s-v-ik----u-ye p--r---n. N________ c________ / c__________ m_ y_ p________ N-g-v-y-t c-a-o-n-k / c-a-o-n-k-t m- y- p-v-e-e-. ------------------------------------------------- Negoviyat chasovnik / chasovnikyt mu ye povreden.
Сат виси на зиду. Ча--в-и----в--- на-с--н---. Ч_________ в___ н_ с_______ Ч-с-в-и-ъ- в-с- н- с-е-а-а- --------------------------- Часовникът виси на стената. 0
Ch--ov---y- v--- n--ste-ata. C__________ v___ n_ s_______ C-a-o-n-k-t v-s- n- s-e-a-a- ---------------------------- Chasovnikyt visi na stenata.
пасош Пасп-рт П______ П-с-о-т ------- Паспорт 0
Pa---rt P______ P-s-o-t ------- Pasport
Он је изгубио свој пасош. Т---з----и -в-- п-с---- / п-сп-рта--и. Т__ з_____ с___ п______ / п_______ с__ Т-й з-г-б- с-о- п-с-о-т / п-с-о-т- с-. -------------------------------------- Той загуби своя паспорт / паспорта си. 0
To- zag-bi--v-y- pa------- --s-ort----. T__ z_____ s____ p______ / p_______ s__ T-y z-g-b- s-o-a p-s-o-t / p-s-o-t- s-. --------------------------------------- Toy zagubi svoya pasport / pasporta si.
Где је онда његов пасош? К--е -- е-н---ви---пас--р- / п----рт-т--у? К___ л_ е н_______ п______ / п________ м__ К-д- л- е н-г-в-я- п-с-о-т / п-с-о-т-т м-? ------------------------------------------ Къде ли е неговият паспорт / паспортът му? 0
K-de--i--- --govi--- --s--r- - paspo--y---u? K___ l_ y_ n________ p______ / p________ m__ K-d- l- y- n-g-v-y-t p-s-o-t / p-s-o-t-t m-? -------------------------------------------- Kyde li ye negoviyat pasport / pasportyt mu?
они – њихов / њихова / њихово т- –-----н /---о-----и т_ – т____ / с___ / с_ т- – т-х-н / с-о- / с- ---------------------- те – техен / свои / си 0
t--–-te--e- / -voi ---i t_ – t_____ / s___ / s_ t- – t-k-e- / s-o- / s- ----------------------- te – tekhen / svoi / si
Деца не могу наћи њихове родитеље. Деца-а -- -ог---д- н-м---т-своите ---и--ли---р-д--ели-е --. Д_____ н_ м____ д_ н______ с_____ р_______ / р_________ с__ Д-ц-т- н- м-г-т д- н-м-р-т с-о-т- р-д-т-л- / р-д-т-л-т- с-. ----------------------------------------------------------- Децата не могат да намерят своите родители / родителите си. 0
De-sat- n- mo--- -----me---------t- rodit----- ro-it--i-- si. D______ n_ m____ d_ n_______ s_____ r_______ / r_________ s__ D-t-a-a n- m-g-t d- n-m-r-a- s-o-t- r-d-t-l- / r-d-t-l-t- s-. ------------------------------------------------------------- Detsata ne mogat da nameryat svoite roditeli / roditelite si.
Али ето долазе њихови родитељи! Н---й -----ехни-е р-ди-----/ ро-ит-л--е-им--д-а-! Н_ е_ т__ т______ р_______ / р_________ и_ и_____ Н- е- т-м т-х-и-е р-д-т-л- / р-д-т-л-т- и- и-в-т- ------------------------------------------------- Но ей там техните родители / родителите им идват! 0
No------am -e-h---e r--itel- /-r-di--lite-im-i-vat! N_ y__ t__ t_______ r_______ / r_________ i_ i_____ N- y-y t-m t-k-n-t- r-d-t-l- / r-d-t-l-t- i- i-v-t- --------------------------------------------------- No yey tam tekhnite roditeli / roditelite im idvat!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Вие----аш-/ -и В__ – В__ / В_ В-е – В-ш / В- -------------- Вие – Ваш / Ви 0
V-e-–----h /-Vi V__ – V___ / V_ V-e – V-s- / V- --------------- Vie – Vash / Vi
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? К-- б--е-Ва-ето------ан----п-ту-ан--о-Ви- ---подин ----р? К__ б___ В_____ п_______ / п_________ В__ г_______ М_____ К-к б-ш- В-ш-т- п-т-в-н- / п-т-в-н-т- В-, г-с-о-и- М-л-р- --------------------------------------------------------- Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, господин Мюлер? 0
Kak b-sh- V--heto-p----an--/ p-tu-an-t----, g-spodi- --uler? K__ b____ V______ p_______ / p_________ V__ g_______ M______ K-k b-s-e V-s-e-o p-t-v-n- / p-t-v-n-t- V-, g-s-o-i- M-u-e-? ------------------------------------------------------------ Kak beshe Vasheto pytuvane / pytuvaneto Vi, gospodin Myuler?
Где је Ваша жена, господине Милер? Къ---е В-ша-а------/ -----Ви- г----д---М-л-р? К___ е В_____ ж___ / ж___ В__ г_______ М_____ К-д- е В-ш-т- ж-н- / ж-н- В-, г-с-о-и- М-л-р- --------------------------------------------- Къде е Вашата жена / жена Ви, господин Мюлер? 0
K--e--e-V---a-a-z-e-----zhena -i,--ospo--n-Myule-? K___ y_ V______ z____ / z____ V__ g_______ M______ K-d- y- V-s-a-a z-e-a / z-e-a V-, g-s-o-i- M-u-e-? -------------------------------------------------- Kyde ye Vashata zhena / zhena Vi, gospodin Myuler?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Вие ----- --Ви В__ – В__ / В_ В-е – В-ш / В- -------------- Вие – Ваш / Ви 0
V-- ----s- /-Vi V__ – V___ / V_ V-e – V-s- / V- --------------- Vie – Vash / Vi
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Как-б-----а-е-о-пътув-не - --т--а---о-Ви,----по-о Ш-ит? К__ б___ В_____ п_______ / п_________ В__ г______ Ш____ К-к б-ш- В-ш-т- п-т-в-н- / п-т-в-н-т- В-, г-с-о-о Ш-и-? ------------------------------------------------------- Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, госпожо Шмит? 0
Ka- b-she V----to py-uv-n--- -y-u--net- -i- gos--zh----mi-? K__ b____ V______ p_______ / p_________ V__ g_______ S_____ K-k b-s-e V-s-e-o p-t-v-n- / p-t-v-n-t- V-, g-s-o-h- S-m-t- ----------------------------------------------------------- Kak beshe Vasheto pytuvane / pytuvaneto Vi, gospozho Shmit?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? К-д- - --ши---мъж /-мъ----В-, г-с--жо ----? К___ е В_____ м__ / м____ В__ г______ Ш____ К-д- е В-ш-я- м-ж / м-ж-т В-, г-с-о-о Ш-и-? ------------------------------------------- Къде е Вашият мъж / мъжът Ви, госпожо Шмит? 0
Kyde -e-V--h--at m-zh / m--h-t V-,----p-zh- -hm-t? K___ y_ V_______ m___ / m_____ V__ g_______ S_____ K-d- y- V-s-i-a- m-z- / m-z-y- V-, g-s-o-h- S-m-t- -------------------------------------------------- Kyde ye Vashiyat myzh / myzhyt Vi, gospozho Shmit?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!