Рјечник

sr Прошлост 3   »   bg Минало време 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [осемдесет и три]

83 [osemdeset i tri]

Минало време 3

[Minalo vreme 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
телефонирати з---я - о-а-д-м -е п--теле---а з____ / о______ с_ п_ т_______ з-ъ-я / о-а-д-м с- п- т-л-ф-н- ------------------------------ звъня / обаждам се по телефона 0
zv---- - -b--hd-- -- po--el--ona z_____ / o_______ s_ p_ t_______ z-y-y- / o-a-h-a- s- p- t-l-f-n- -------------------------------- zvynya / obazhdam se po telefona
Ја сам телефонирао / телефонирала. А--з-ъ--х----------на. А_ з_____ п_ т________ А- з-ъ-я- п- т-л-ф-н-. ---------------------- Аз звънях по телефона. 0
Az --y-yakh p- ----fona. A_ z_______ p_ t________ A- z-y-y-k- p- t-l-f-n-. ------------------------ Az zvynyakh po telefona.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Г-во-их-п--т-лефо-- п----ця-от---р--е. Г______ п_ т_______ п___ ц_____ в_____ Г-в-р-х п- т-л-ф-н- п-е- ц-л-т- в-е-е- -------------------------------------- Говорих по телефона през цялото време. 0
G-vor--h -o-tele--n---rez----aloto----me. G_______ p_ t_______ p___ t_______ v_____ G-v-r-k- p- t-l-f-n- p-e- t-y-l-t- v-e-e- ----------------------------------------- Govorikh po telefona prez tsyaloto vreme.
питати Пи-ам П____ П-т-м ----- Питам 0
Pitam P____ P-t-m ----- Pitam
Ја сам питао / питала. Аз п-та-. А_ п_____ А- п-т-х- --------- Аз питах. 0
A---i--kh. A_ p______ A- p-t-k-. ---------- Az pitakh.
Ја сам увек питао / питала. А-----т----о -----. А_ п________ п_____ А- п-с-о-н-о п-т-х- ------------------- Аз постоянно питах. 0
Az ---t---nn- p--ak-. A_ p_________ p______ A- p-s-o-a-n- p-t-k-. --------------------- Az postoyanno pitakh.
испричати Р---а-вам Р________ Р-з-а-в-м --------- Разказвам 0
R--k-z--m R________ R-z-a-v-m --------- Razkazvam
Ја сам испричао / испричала. Аз-р-зказ-а-. А_ р_________ А- р-з-а-в-х- ------------- Аз разказвах. 0
A--ra-ka-v--h. A_ r__________ A- r-z-a-v-k-. -------------- Az razkazvakh.
Ја сам испричао / испричала целу причу. А- -а-----х--ял----история. А_ р_______ ц_____ и_______ А- р-з-а-а- ц-л-т- и-т-р-я- --------------------------- Аз разказах цялата история. 0
Az-ra---z-k- -s-a-at- -sto-i-a. A_ r________ t_______ i________ A- r-z-a-a-h t-y-l-t- i-t-r-y-. ------------------------------- Az razkazakh tsyalata istoriya.
учити Уча У__ У-а --- Уча 0
Uc-a U___ U-h- ---- Ucha
Ја сам учио / учила. А---чих. А_ у____ А- у-и-. -------- Аз учих. 0
Az uc-ikh. A_ u______ A- u-h-k-. ---------- Az uchikh.
Ја сам учио / учила цело вече. Аз--чих--ял- вечер. А_ у___ ц___ в_____ А- у-и- ц-л- в-ч-р- ------------------- Аз учих цяла вечер. 0
A- -chik--ts--l--v--her. A_ u_____ t_____ v______ A- u-h-k- t-y-l- v-c-e-. ------------------------ Az uchikh tsyala vecher.
радити Р----я Р_____ Р-б-т- ------ Работя 0
R--o-ya R______ R-b-t-a ------- Rabotya
Ја сам радио / радила. А--р-б--их. А_ р_______ А- р-б-т-х- ----------- Аз работих. 0
Az-rabot-kh. A_ r________ A- r-b-t-k-. ------------ Az rabotikh.
Ја сам радио / радила цели дан. А- -або-и- ----д-н. А_ р______ ц__ д___ А- р-б-т-х ц-л д-н- ------------------- Аз работих цял ден. 0
A--rab--i-- -sy-- --n. A_ r_______ t____ d___ A- r-b-t-k- t-y-l d-n- ---------------------- Az rabotikh tsyal den.
јести Я- Я_ Я- -- Ям 0
Y-m Y__ Y-m --- Yam
Ја сам јео / јела. Аз-я---. А_ я____ А- я-о-. -------- Аз ядох. 0
A- -a--kh. A_ y______ A- y-d-k-. ---------- Az yadokh.
Ја сам појео / појела сву храну. Аз--з-до--в-и--ата -рана. А_ и_____ в_______ х_____ А- и-я-о- в-и-к-т- х-а-а- ------------------------- Аз изядох всичката храна. 0
A- izyadok--vsic--a-a --r---. A_ i_______ v________ k______ A- i-y-d-k- v-i-h-a-a k-r-n-. ----------------------------- Az izyadokh vsichkata khrana.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.