Рјечник

sr Сати   »   bg Часът

8 [осам]

Сати

Сати

8 [осем]

8 [osem]

Часът

[Chasyt]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Извините! И-в-н---! И________ И-в-н-т-! --------- Извинете! 0
I---n--e! I________ I-v-n-t-! --------- Izvinete!
Молим Вас, колико је сати? Кол-- е -ас----мо--? К____ е ч_____ м____ К-л-о е ч-с-т- м-л-? -------------------- Колко е часът, моля? 0
K-lk---e ------, mo--a? K____ y_ c______ m_____ K-l-o y- c-a-y-, m-l-a- ----------------------- Kolko ye chasyt, molya?
Много хвала! Много----------. М____ б_________ М-о-о б-а-о-а-я- ---------------- Много благодаря. 0
M-ogo b-agod-ry-. M____ b__________ M-o-o b-a-o-a-y-. ----------------- Mnogo blagodarya.
Један је сат. Ч---т---ед--. Ч____ е е____ Ч-с-т е е-и-. ------------- Часът е един. 0
C--sy--y- ye-i-. C_____ y_ y_____ C-a-y- y- y-d-n- ---------------- Chasyt ye yedin.
Два су сата. Ч---- е-д-а. Ч____ е д___ Ч-с-т е д-а- ------------ Часът е два. 0
Ch-s-t--- --a. C_____ y_ d___ C-a-y- y- d-a- -------------- Chasyt ye dva.
Три су сата. Ч--ът е т--. Ч____ е т___ Ч-с-т е т-и- ------------ Часът е три. 0
C-a--t -e ---. C_____ y_ t___ C-a-y- y- t-i- -------------- Chasyt ye tri.
Четири су сата. Ч---т---ч-----. Ч____ е ч______ Ч-с-т е ч-т-р-. --------------- Часът е четири. 0
Ch---t ---ch--iri. C_____ y_ c_______ C-a-y- y- c-e-i-i- ------------------ Chasyt ye chetiri.
Пет је сати. Ча-ъ--- --т. Ч____ е п___ Ч-с-т е п-т- ------------ Часът е пет. 0
Ch--yt--e--et. C_____ y_ p___ C-a-y- y- p-t- -------------- Chasyt ye pet.
Шест је сати. Ч--ъ- ----с-. Ч____ е ш____ Ч-с-т е ш-с-. ------------- Часът е шест. 0
C----t ye-she--. C_____ y_ s_____ C-a-y- y- s-e-t- ---------------- Chasyt ye shest.
Седам је сати. Ча-ът-е--едем. Ч____ е с_____ Ч-с-т е с-д-м- -------------- Часът е седем. 0
C--sy- ye ---e-. C_____ y_ s_____ C-a-y- y- s-d-m- ---------------- Chasyt ye sedem.
Осам је сати. Ч-сът е ---м. Ч____ е о____ Ч-с-т е о-е-. ------------- Часът е осем. 0
C--syt ---o-em. C_____ y_ o____ C-a-y- y- o-e-. --------------- Chasyt ye osem.
Девет је сати . Час-т е----ет. Ч____ е д_____ Ч-с-т е д-в-т- -------------- Часът е девет. 0
C-as-- y--d--et. C_____ y_ d_____ C-a-y- y- d-v-t- ---------------- Chasyt ye devet.
Десет је сати. Ч--ът е-д--е-. Ч____ е д_____ Ч-с-т е д-с-т- -------------- Часът е десет. 0
Ch--y- y- de-e-. C_____ y_ d_____ C-a-y- y- d-s-t- ---------------- Chasyt ye deset.
Једанаест је сати. Часът е ед----сет. Ч____ е е_________ Ч-с-т е е-и-а-с-т- ------------------ Часът е единайсет. 0
Ch------- ----n-y--t. C_____ y_ y__________ C-a-y- y- y-d-n-y-e-. --------------------- Chasyt ye yedinayset.
Дванаест је сати. Ча--- е-д-ан---е-. Ч____ е д_________ Ч-с-т е д-а-а-с-т- ------------------ Часът е дванайсет. 0
Ch---t-y- -va--y-e-. C_____ y_ d_________ C-a-y- y- d-a-a-s-t- -------------------- Chasyt ye dvanayset.
Једна минута има шездесет секунди. Е--а -инута--------с-т се----и. Е___ м_____ и__ ш_____ с_______ Е-н- м-н-т- и-а ш-й-е- с-к-н-и- ------------------------------- Една минута има шейсет секунди. 0
Ed-- -i-u-- im---h----t -e---d-. E___ m_____ i__ s______ s_______ E-n- m-n-t- i-a s-e-s-t s-k-n-i- -------------------------------- Edna minuta ima sheyset sekundi.
Један сат има шездесет минута. Е--н-ч-с и-- --й--т----у-и. Е___ ч__ и__ ш_____ м______ Е-и- ч-с и-а ш-й-е- м-н-т-. --------------------------- Един час има шейсет минути. 0
E--- c-a- i-a s--y-et --n---. E___ c___ i__ s______ m______ E-i- c-a- i-a s-e-s-t m-n-t-. ----------------------------- Edin chas ima sheyset minuti.
Један дан има двадесет и четири сата. Д---нощ--т--им- д--й-ет-----т----часа. Д__________ и__ д______ и ч_____ ч____ Д-н-н-щ-е-о и-а д-а-с-т и ч-т-р- ч-с-. -------------------------------------- Денонощието има двайсет и четири часа. 0
Deno-----h------ma-dvays-- i c-e---i---a-a. D_____________ i__ d______ i c______ c_____ D-n-n-s-c-i-t- i-a d-a-s-t i c-e-i-i c-a-a- ------------------------------------------- Denonoshchieto ima dvayset i chetiri chasa.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...