С---ъ- е -олям.
Слонът е голям.
С-о-ъ- е г-л-м-
---------------
Слонът е голям. 0 Slo--t y- -o-yam.Slonyt ye golyam.S-o-y- y- g-l-a-.-----------------Slonyt ye golyam.
Ми-к----е---лк-.
Мишката е малка.
М-ш-а-а е м-л-а-
----------------
Мишката е малка. 0 Mish-at--ye-ma-k-.Mishkata ye malka.M-s-k-t- y- m-l-a-------------------Mishkata ye malka.
Но-т--е тъмна.
Нощта е тъмна.
Н-щ-а е т-м-а-
--------------
Нощта е тъмна. 0 N---cht--y- ty---.Noshchta ye tymna.N-s-c-t- y- t-m-a-------------------Noshchta ye tymna.
Д-----е --е--л.
Денят е светъл.
Д-н-т е с-е-ъ-.
---------------
Денят е светъл. 0 Deny----e-s-e--l.Denyat ye svetyl.D-n-a- y- s-e-y-.-----------------Denyat ye svetyl.
Н-ш-------о - --ого-ст-р.
Нашият дядо е много стар.
Н-ш-я- д-д- е м-о-о с-а-.
-------------------------
Нашият дядо е много стар. 0 Na-h-y-t-d-a----- mn-go-----.Nashiyat dyado ye mnogo star.N-s-i-a- d-a-o y- m-o-o s-a-.-----------------------------Nashiyat dyado ye mnogo star.
П-е-- -- --д--- е--ил о-е м-а-.
Преди 70 години е бил още млад.
П-е-и 7- г-д-н- е б-л о-е м-а-.
-------------------------------
Преди 70 години е бил още млад. 0 Predi--0--od-ni ye b-l o-hche-m---.Predi 70 godini ye bil oshche mlad.P-e-i 7- g-d-n- y- b-l o-h-h- m-a-.-----------------------------------Predi 70 godini ye bil oshche mlad.
кр-----и---о--н
красив и грозен
к-а-и- и г-о-е-
---------------
красив и грозен 0 krasi-----roz-nkrasiv i grozenk-a-i- i g-o-e----------------krasiv i grozen
П-п-ру-ат--- крас---.
Пеперудата е красива.
П-п-р-д-т- е к-а-и-а-
---------------------
Пеперудата е красива. 0 P-----d------ k-a---a.Peperudata ye krasiva.P-p-r-d-t- y- k-a-i-a-----------------------Peperudata ye krasiva.
П-як-- е гр--е-.
Паякът е грозен.
П-я-ъ- е г-о-е-.
----------------
Паякът е грозен. 0 Pa--ky--ye -r--en.Payakyt ye grozen.P-y-k-t y- g-o-e-.------------------Payakyt ye grozen.
Жен--с---гл---00 к-лог-------деб---.
Жена с тегло 100 килограма е дебела.
Ж-н- с т-г-о 1-0 к-л-г-а-а е д-б-л-.
------------------------------------
Жена с тегло 100 килограма е дебела. 0 Z--n------g-o--00 --l--r-m- -e--e-e--.Zhena s teglo 100 kilograma ye debela.Z-e-a s t-g-o 1-0 k-l-g-a-a y- d-b-l-.--------------------------------------Zhena s teglo 100 kilograma ye debela.
М-ж-- тегл--5- к-ло--а-а е сл--.
Мъж с тегло 50 килограма е слаб.
М-ж с т-г-о 5- к-л-г-а-а е с-а-.
--------------------------------
Мъж с тегло 50 килограма е слаб. 0 My-h s---glo-50-ki-o-r----ye--l--.Myzh s teglo 50 kilograma ye slab.M-z- s t-g-o 5- k-l-g-a-a y- s-a-.----------------------------------Myzh s teglo 50 kilograma ye slab.
К--а-а-е ---па.
Колата е скъпа.
К-л-т- е с-ъ-а-
---------------
Колата е скъпа. 0 K--ata y----ypa.Kolata ye skypa.K-l-t- y- s-y-a-----------------Kolata ye skypa.
Ве--н-------е-тин.
Вестникът е евтин.
В-с-н-к-т е е-т-н-
------------------
Вестникът е евтин. 0 V---n---t--e ye---n.Vestnikyt ye yevtin.V-s-n-k-t y- y-v-i-.--------------------Vestnikyt ye yevtin.
Све је већи број људи који одраста са два језика.
Они говоре више од једног језика.
Многи од њих често мењају језик.
Зависно од ситуације одлучују којим ће језиком говорити.
На послу, на пример, говоре једним језиком, код куће - другим.
На тај начин се прилагођавају околини.
Али, постоји и могућност да се језик спонтано мeња.
Овај феномен познат је под именом code-switching (пребацивање кода).
Код овог феномена долази до тога да се усред разговора језик мења.
Постоје многи разлози зашто до овога долази.
Људи често не могу да пронађу одговарајућу реч на једном па се стога пребацују на други језик.
Другим језиком се боље могу изразити.
Такође се може догодити да се човек с једним језиком сигурније осећа.
У том случају се одлучује за тај језик када су у питању приватан живот или личне ствари.
Понекад у датом језику нема одређене речи.
У том случају се мора мењати језик.
Или се пребацује на други језик да их други не би разумели.
У том случају пребацивање кода преузима улогу тајног језика.
Раније је мешање језика било подложно оштрој критици.
Владало је мишљење да особа није у стању да говори ни један језик правилно.
Данас се о овој појави мисли другачије.
Пребацивање кода се у данашње време сматра изузетном језичком компетенцијом.
Врло је занимљиво посматрати оне који користе пребацивање кода.
Често није у питању само пребацивање на други језик.
Долази до мењања и других комуникативних елемената.
Многи говоре брже, гласније или са израженијим акцентом.
Или одједном почињу да употребљавају интензивнију мимику и гестикулацију.
Пребацивање кода је, дакле, донекле и пребацивање с једне културе на другу.