Fraseboek

af Openbare vervoer   »   sr Јавни локални саобраћај

36 [ses en dertig]

Openbare vervoer

Openbare vervoer

36 [тридесет и шест]

36 [trideset i šest]

Јавни локални саобраћај

Javni lokalni saobraćaj

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Waar is die bushalte? Где -е-а-то-ус-а ст-н-ца? Г__ ј_ а________ с_______ Г-е ј- а-т-б-с-а с-а-и-а- ------------------------- Где је аутобуска станица? 0
G-- -- --to-uska sta--ca? G__ j_ a________ s_______ G-e j- a-t-b-s-a s-a-i-a- ------------------------- Gde je autobuska stanica?
Watter bus gaan na die middestad? Ко-и -у--б---в--и---цен---? К___ а______ в___ у ц______ К-ј- а-т-б-с в-з- у ц-н-а-? --------------------------- Који аутобус вози у центар? 0
Ko-i-au----- vo-i----e-tar? K___ a______ v___ u c______ K-j- a-t-b-s v-z- u c-n-a-? --------------------------- Koji autobus vozi u centar?
Watter bus moet ek neem? Ко-у--иниј--мор-м-уз---? К___ л_____ м____ у_____ К-ј- л-н-ј- м-р-м у-е-и- ------------------------ Коју линију морам узети? 0
K-ju l-n----m-ra- -zet-? K___ l_____ m____ u_____ K-j- l-n-j- m-r-m u-e-i- ------------------------ Koju liniju moram uzeti?
Moet ek oorklim? Мо-а- -- пр-с--а-и? М____ л_ п_________ М-р-м л- п-е-е-а-и- ------------------- Морам ли преседати? 0
Mo--m--- p-ese---i? M____ l_ p_________ M-r-m l- p-e-e-a-i- ------------------- Moram li presedati?
Waar moet ek oorklim? Гд---о-а- пр------? Г__ м____ п________ Г-е м-р-м п-е-е-т-? ------------------- Где морам пресести? 0
Gde --ram presesti? G__ m____ p________ G-e m-r-m p-e-e-t-? ------------------- Gde moram presesti?
Hoeveel kos ’n kaartjie? К---к--к--т- к-рта? К_____ к____ к_____ К-л-к- к-ш-а к-р-а- ------------------- Колико кошта карта? 0
K-l-k- -oš-a-k---a? K_____ k____ k_____ K-l-k- k-š-a k-r-a- ------------------- Koliko košta karta?
Hoeveel haltes is daar voor die middestad? Кол-ко---а-и---и-а -о ц--тр-? К_____ с______ и__ д_ ц______ К-л-к- с-а-и-а и-а д- ц-н-р-? ----------------------------- Колико станица има до центра? 0
Ko-i-o ----ic--i-- -o c-----? K_____ s______ i__ d_ c______ K-l-k- s-a-i-a i-a d- c-n-r-? ----------------------------- Koliko stanica ima do centra?
U moet hier uitklim. Мор----о-д- --а-и. М_____ о___ и_____ М-р-т- о-д- и-а-и- ------------------ Морате овде изаћи. 0
Mo-a-- ovd--i--c-i. M_____ o___ i_____ M-r-t- o-d- i-a-́-. ------------------- Morate ovde izaći.
U moet agter uitklim. М-р--е и-а-- -а-ад. М_____ и____ н_____ М-р-т- и-а-и н-з-д- ------------------- Морате изаћи назад. 0
M----- izac-i-n--a-. M_____ i____ n_____ M-r-t- i-a-́- n-z-d- -------------------- Morate izaći nazad.
Die volgende trein kom oor 5 minute. С-е-ећ--м-тр- долаз--з--5----ута. С______ м____ д_____ з_ 5 м______ С-е-е-и м-т-о д-л-з- з- 5 м-н-т-. --------------------------------- Следећи метро долази за 5 минута. 0
S--de--- me-ro ---azi--a-5-mi-u-a. S______ m____ d_____ z_ 5 m______ S-e-e-́- m-t-o d-l-z- z- 5 m-n-t-. ---------------------------------- Sledeći metro dolazi za 5 minuta.
Die volgende trem kom oor 10 minute. Сл-д-ћи---а--ај-дол-зи ------ми-ута. С______ т______ д_____ з_ 1_ м______ С-е-е-и т-а-в-ј д-л-з- з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следећи трамвај долази за 10 минута. 0
S--de----tra-va--do-a-- -------inut-. S______ t______ d_____ z_ 1_ m______ S-e-e-́- t-a-v-j d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sledeći tramvaj dolazi za 10 minuta.
Die volgende bus kom oor 15 minute. Сл-д-ћ- --тобус-до-аз- з---- мину-а. С______ а______ д_____ з_ 1_ м______ С-е-е-и а-т-б-с д-л-з- з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следећи аутобус долази за 15 минута. 0
Sl-dec-i -ut---s d--az- ---15 m-n-ta. S______ a______ d_____ z_ 1_ m______ S-e-e-́- a-t-b-s d-l-z- z- 1- m-n-t-. ------------------------------------- Sledeći autobus dolazi za 15 minuta.
Wanneer is die laaste moltrein? К-д- -о-----д-----тр-? К___ в___ з____ м_____ К-д- в-з- з-д-и м-т-о- ---------------------- Када вози задњи метро? 0
Kad- vozi -----i --tro? K___ v___ z_____ m_____ K-d- v-z- z-d-j- m-t-o- ----------------------- Kada vozi zadnji metro?
Wanneer is die laaste trem? Када вози -а-њи -ра-вај? К___ в___ з____ т_______ К-д- в-з- з-д-и т-а-в-ј- ------------------------ Када вози задњи трамвај? 0
K--- --z- zad-j---ra-v-j? K___ v___ z_____ t_______ K-d- v-z- z-d-j- t-a-v-j- ------------------------- Kada vozi zadnji tramvaj?
Wanneer is die laaste bus? Кад--в--и--адњи -----у-? К___ в___ з____ а_______ К-д- в-з- з-д-и а-т-б-с- ------------------------ Када вози задњи аутобус? 0
Kada---z- --dn-- aut-b-s? K___ v___ z_____ a_______ K-d- v-z- z-d-j- a-t-b-s- ------------------------- Kada vozi zadnji autobus?
Het u ’n kaartjie? Има-- ли-во--у-ка-ту? И____ л_ в____ к_____ И-а-е л- в-з-у к-р-у- --------------------- Имате ли возну карту? 0
I-a-- li-v---u---rt-? I____ l_ v____ k_____ I-a-e l- v-z-u k-r-u- --------------------- Imate li voznu kartu?
’n Kaartjie? – Nee, ek het nie ’n kaartjie nie. Воз-- к-р-у? --Не--н-ма-. В____ к_____ – Н__ н_____ В-з-у к-р-у- – Н-, н-м-м- ------------------------- Возну карту? – Не, немам. 0
V---u--ar-u?-– -e,----am. V____ k_____ – N__ n_____ V-z-u k-r-u- – N-, n-m-m- ------------------------- Voznu kartu? – Ne, nemam.
Dan moet u ’n boete betaal. Онда---ра-- п---ити-к-зну. О___ м_____ п______ к_____ О-д- м-р-т- п-а-и-и к-з-у- -------------------------- Онда морате платити казну. 0
Ond- -o-at- pl-t-ti-ka-nu. O___ m_____ p______ k_____ O-d- m-r-t- p-a-i-i k-z-u- -------------------------- Onda morate platiti kaznu.

Die ontwikkeling van taal

Dis duidelik hoekom ons met mekaar praat. Ons wil gedagtes uitruil en mekaar verstaan. Hoe presies taal ontstaan het, is aan die ander kant minder duidelik. Daar bestaan verskeie teorieë hieroor. Dis seker dat taal ’n baie ou verskynsel is. Sekere fisieke eienskappe is ’n voorvereiste vir spraak. Hulle was noodsaaklik sodat ons klanke kon vorm. Mense het so ver terug as die Neanderdallers die vermoë gehad om hul stem toe te pas. So kon hulle hulself van diere onderskei. Boonop was ’n harde, ferm stem belangrik vir verdediging. Iemand kon vyande daarmee dreig of bang maak. Destyds is daar reeds gereedskap gemaak en vuur ontdek. Dié kennis moes op die een of ander manier oorgedra word. Spraak was ook belangrik vir jag in groepe. Daar was 2 miljoen jaar gelede reeds ’n eenvoudige begrip onder mense. Die eerste taalkundige elemente was tekens en gebare. Maar mense wou ook in die donker kommunikeer. Nog belangriker was dat hulle met mekaar moes kon praat sonder om te kyk. Dus het die stem ontwikkel en die gebare vervang. Taal in vandag se sin is minstens 50 000 jaar oud. Toe Homo sapiens uit Afrika weg is, het hy taal regoor die wêreld versprei. Die tale het in verskillende streke van mekaar geskei. Dit wil sê verskeie taalfamilies het ontstaan. Maar hulle het slegs die grondbeginsels van taalsisteme bevat. Die eerste tale was veel minder kompleks as hedendaagse tale. Hulle het deur grammatika, fonologie en semantiek verder ontwikkel. ’n Mens kan sê dat verskillende tale verskillende oplossings het. Maar die probleem is altyd dieselfde: hoe wys ek wat ek dink?