Рјечник

sr Прошлост 3   »   cs Minulý čas 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [osmdesát tři]

Minulý čas 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
телефонирати t---f-no-at t__________ t-l-f-n-v-t ----------- telefonovat 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Te--fonova--jse-. T__________ j____ T-l-f-n-v-l j-e-. ----------------- Telefonoval jsem. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. C-l------u--s-m-t-l-f-no-a-. C____ d___ j___ t___________ C-l-u d-b- j-e- t-l-f-n-v-l- ---------------------------- Celou dobu jsem telefonoval. 0
питати ptát--e p___ s_ p-á- s- ------- ptát se 0
Ја сам питао / питала. Z-ptal j-----e. Z_____ j___ s__ Z-p-a- j-e- s-. --------------- Zeptal jsem se. 0
Ја сам увек питао / питала. Vžd- ---- -- pta-. V___ j___ s_ p____ V-d- j-e- s- p-a-. ------------------ Vždy jsem se ptal. 0
испричати vy-rávět v_______ v-p-á-ě- -------- vyprávět 0
Ја сам испричао / испричала. Vypr--ě- js--. V_______ j____ V-p-á-ě- j-e-. -------------- Vyprávěl jsem. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Vyp-á-ěl -sem---l-- -ř----u. V_______ j___ c____ p_______ V-p-á-ě- j-e- c-l-u p-í-o-u- ---------------------------- Vyprávěl jsem celou příhodu. 0
учити uči---e u___ s_ u-i- s- ------- učit se 0
Ја сам учио / учила. U-il-jsem--e. U___ j___ s__ U-i- j-e- s-. ------------- Učil jsem se. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Uči--jsem-----e---ve-e-. U___ j___ s_ c___ v_____ U-i- j-e- s- c-l- v-č-r- ------------------------ Učil jsem se celý večer. 0
радити p--co-at p_______ p-a-o-a- -------- pracovat 0
Ја сам радио / радила. Pracoval-j--m. P_______ j____ P-a-o-a- j-e-. -------------- Pracoval jsem. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Pracov-l--s------ý-d-n. P_______ j___ c___ d___ P-a-o-a- j-e- c-l- d-n- ----------------------- Pracoval jsem celý den. 0
јести j--t j___ j-s- ---- jíst 0
Ја сам јео / јела. J-dl ---m. J___ j____ J-d- j-e-. ---------- Jedl jsem. 0
Ја сам појео / појела сву храну. S-----jse- vš-ch-- -í--o. S____ j___ v______ j_____ S-ě-l j-e- v-e-h-o j-d-o- ------------------------- Snědl jsem všechno jídlo. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.