Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   cs Přivlastňovací zájmena 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [šedesát sedm]

Přivlastňovací zájmena 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
наочале b-ýle b____ b-ý-e ----- brýle 0
Он је заборавио своје наочале. Z--o-n-l -v- brý--. Z_______ s__ b_____ Z-p-m-ě- s-é b-ý-e- ------------------- Zapomněl své brýle. 0
Ма где су му наочале? Kd---k-j--- -e-- b----? K_____ j___ j___ b_____ K-e-a- j-o- j-h- b-ý-e- ----------------------- Kdepak jsou jeho brýle? 0
сат h--i-ky-------ny h______ / h_____ h-d-n-y / h-d-n- ---------------- hodinky / hodiny 0
Његов сат је покварен. J-h- h---n----sou-r-zb--é. J___ h______ j___ r_______ J-h- h-d-n-y j-o- r-z-i-é- -------------------------- Jeho hodinky jsou rozbité. 0
Сат виси на зиду. Ho--ny vis---- s-ěn-. H_____ v___ n_ s_____ H-d-n- v-s- n- s-ě-ě- --------------------- Hodiny visí na stěně. 0
пасош p-s p__ p-s --- pas 0
Он је изгубио свој пасош. Zt--t-- sv-j----. Z______ s___ p___ Z-r-t-l s-ů- p-s- ----------------- Ztratil svůj pas. 0
Где је онда његов пасош? K---j---e-o -a-? K__ j_ j___ p___ K-e j- j-h- p-s- ---------------- Kde je jeho pas? 0
они – њихов / њихова / њихово on- – -ej- ---ů--/--vo-e) o__ – j___ (____ / s_____ o-a – j-j- (-v-j / s-o-e- ------------------------- ona – její (svůj / svoje) 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Ty -----ne----u --jít s-- --di-e. T_ d___ n______ n____ s__ r______ T- d-t- n-m-h-u n-j-t s-é r-d-č-. --------------------------------- Ty děti nemohou najít své rodiče. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Al--t---l--př---áz--- j--i-- r--i--! A__ t_____ p_________ j_____ r______ A-e t-m-l- p-i-h-z-j- j-j-c- r-d-č-! ------------------------------------ Ale támhle přicházejí jejich rodiče! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше V-----á--/ -a---(svů- --s--j-) V_ – V__ / V___ (____ / s_____ V- – V-š / V-š- (-v-j / s-o-e- ------------------------------ Vy – Váš / Vaše (svůj / svoje) 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? J-k---y-a---še ce--------e-M--l-r-? J___ b___ V___ c_____ p___ M_______ J-k- b-l- V-š- c-s-a- p-n- M-l-e-e- ----------------------------------- Jaká byla Vaše cesta, pane Müllere? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Kd- -- V--e---nž---a,---n- Mü--e--? K__ j_ V___ m________ p___ M_______ K-e j- V-š- m-n-e-k-, p-n- M-l-e-e- ----------------------------------- Kde je Vaše manželka, pane Müllere? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Vy –-V-š - Va-- (--ů------oj-) V_ – V__ / V___ (____ / s_____ V- – V-š / V-š- (-v-j / s-o-e- ------------------------------ Vy – Váš / Vaše (svůj / svoje) 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? J-k- b--a-Vaš--c---a, -a-- S--mid-? J___ b___ V___ c_____ p___ S_______ J-k- b-l- V-š- c-s-a- p-n- S-h-i-t- ----------------------------------- Jaká byla Vaše cesta, paní Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? K-e-j----š---nžel--pa-- Sch-i--? K__ j_ V__ m______ p___ S_______ K-e j- V-š m-n-e-, p-n- S-h-i-t- -------------------------------- Kde je Váš manžel, paní Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!