Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   ru Относительные местоимения 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шестьдесят семь]

67 [shestʹdesyat semʹ]

Относительные местоимения 2

Otnositelʹnyye mestoimeniya 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
наочале О-ки О___ О-к- ---- Очки 0
Oc-ki O____ O-h-i ----- Ochki
Он је заборавио своје наочале. О- за--л-св-и о--и. О_ з____ с___ о____ О- з-б-л с-о- о-к-. ------------------- Он забыл свои очки. 0
On -a-y- s-o- --hk-. O_ z____ s___ o_____ O- z-b-l s-o- o-h-i- -------------------- On zabyl svoi ochki.
Ма где су му наочале? Гд--ж---го -чки? Г__ ж_ е__ о____ Г-е ж- е-о о-к-? ---------------- Где же его очки? 0
Gd--zhe-y--o--c--i? G__ z__ y___ o_____ G-e z-e y-g- o-h-i- ------------------- Gde zhe yego ochki?
сат Ча-ы Ч___ Ч-с- ---- Часы 0
C---y C____ C-a-y ----- Chasy
Његов сат је покварен. Е-о -а-- --о----сь. Е__ ч___ с_________ Е-о ч-с- с-о-а-и-ь- ------------------- Его часы сломались. 0
Ye-o ---sy--lo--l---. Y___ c____ s_________ Y-g- c-a-y s-o-a-i-ʹ- --------------------- Yego chasy slomalisʹ.
Сат виси на зиду. Часы----ят--а -т-н-. Ч___ в____ н_ с_____ Ч-с- в-с-т н- с-е-е- -------------------- Часы висят на стене. 0
C---y--is----n- -ten-. C____ v_____ n_ s_____ C-a-y v-s-a- n- s-e-e- ---------------------- Chasy visyat na stene.
пасош П---орт П______ П-с-о-т ------- Паспорт 0
Pa----t P______ P-s-o-t ------- Pasport
Он је изгубио свој пасош. О- --т---л-св---па-по-т. О_ п______ с___ п_______ О- п-т-р-л с-о- п-с-о-т- ------------------------ Он потерял свой паспорт. 0
On----eryal s-oy----p--t. O_ p_______ s___ p_______ O- p-t-r-a- s-o- p-s-o-t- ------------------------- On poteryal svoy pasport.
Где је онда његов пасош? Г-- -е его --с--р-? Г__ ж_ е__ п_______ Г-е ж- е-о п-с-о-т- ------------------- Где же его паспорт? 0
Gde-zhe-yego p-sp-rt? G__ z__ y___ p_______ G-e z-e y-g- p-s-o-t- --------------------- Gde zhe yego pasport?
они – њихов / њихова / њихово О---– их О__ – и_ О-и – и- -------- Они – их 0
O---– --h O__ – i__ O-i – i-h --------- Oni – ikh
Деца не могу наћи њихове родитеље. Дети--- м---т-на-т- с--их р-ди--лей. Д___ н_ м____ н____ с____ р_________ Д-т- н- м-г-т н-й-и с-о-х р-д-т-л-й- ------------------------------------ Дети не могут найти своих родителей. 0
D-t--n- -o--t na-ti --oi-h ro--teley. D___ n_ m____ n____ s_____ r_________ D-t- n- m-g-t n-y-i s-o-k- r-d-t-l-y- ------------------------------------- Deti ne mogut nayti svoikh roditeley.
Али ето долазе њихови родитељи! Д--вот ж- идут-и---о--тели! Д_ в__ ж_ и___ и_ р________ Д- в-т ж- и-у- и- р-д-т-л-! --------------------------- Да вот же идут их родители! 0
D- v-t -h---du- --h --dit-li! D_ v__ z__ i___ i__ r________ D- v-t z-e i-u- i-h r-d-t-l-! ----------------------------- Da vot zhe idut ikh roditeli!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Вы – -а--(----, Ваши) В_ – В__ (_____ В____ В- – В-ш (-а-а- В-ш-) --------------------- Вы – Ваш (Ваша, Ваши) 0
V-------- (-ash-, ---h-) V_ – V___ (______ V_____ V- – V-s- (-a-h-, V-s-i- ------------------------ Vy – Vash (Vasha, Vashi)
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Как про-ла -----------а,-г-спо-ин---л---? К__ п_____ В___ п_______ г_______ М______ К-к п-о-л- В-ш- п-е-д-а- г-с-о-и- М-л-е-? ----------------------------------------- Как прошла Ваша поездка, господин Мюллер? 0
K----rosh----a--a -oy-z---,-go--o--- -y--le-? K__ p______ V____ p________ g_______ M_______ K-k p-o-h-a V-s-a p-y-z-k-, g-s-o-i- M-u-l-r- --------------------------------------------- Kak proshla Vasha poyezdka, gospodin Myuller?
Где је Ваша жена, господине Милер? Г-- ---а--ена- --сп--и- Мюл--р? Г__ В___ ж____ г_______ М______ Г-е В-ш- ж-н-, г-с-о-и- М-л-е-? ------------------------------- Где Ваша жена, господин Мюллер? 0
G----a----z---a---osp-d-- ---l-e-? G__ V____ z_____ g_______ M_______ G-e V-s-a z-e-a- g-s-o-i- M-u-l-r- ---------------------------------- Gde Vasha zhena, gospodin Myuller?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Вы----аша-----,--аш-) В_ – В___ (____ В____ В- – В-ш- (-а-, В-ш-) --------------------- Вы – Ваша (Ваш, Ваши) 0
Vy-– ---h- -V-s-- Va-hi) V_ – V____ (_____ V_____ V- – V-s-a (-a-h- V-s-i- ------------------------ Vy – Vasha (Vash, Vashi)
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? К-к пр-ш-а--а-- --е-д-а--г--пож- -ми--? К__ п_____ В___ п_______ г______ Ш_____ К-к п-о-л- В-ш- п-е-д-а- г-с-о-а Ш-и-т- --------------------------------------- Как прошла Ваша поездка, госпожа Шмидт? 0
K-k-p-o---a-----a poye--k-,-----o-ha--hm--t? K__ p______ V____ p________ g_______ S______ K-k p-o-h-a V-s-a p-y-z-k-, g-s-o-h- S-m-d-? -------------------------------------------- Kak proshla Vasha poyezdka, gospozha Shmidt?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Гд- -а- м-ж---о-по-а -м-дт? Г__ В__ м___ г______ Ш_____ Г-е В-ш м-ж- г-с-о-а Ш-и-т- --------------------------- Где Ваш муж, госпожа Шмидт? 0
Gde --sh-m-----gospozh--Shm--t? G__ V___ m____ g_______ S______ G-e V-s- m-z-, g-s-o-h- S-m-d-? ------------------------------- Gde Vash muzh, gospozha Shmidt?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!