Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   ru Относительные местоимения 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шестьдесят семь]

67 [shestʹdesyat semʹ]

Относительные местоимения 2

[Otnositelʹnyye mestoimeniya 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
наочале Очки Очки О-к- ---- Очки 0
O-hki Ochki O-h-i ----- Ochki
Он је заборавио своје наочале. Он забыл --ои-о-к-. Он забыл свои очки. О- з-б-л с-о- о-к-. ------------------- Он забыл свои очки. 0
O--z-by---vo-----k-. On zabyl svoi ochki. O- z-b-l s-o- o-h-i- -------------------- On zabyl svoi ochki.
Ма где су му наочале? Где-же его--ч--? Где же его очки? Г-е ж- е-о о-к-? ---------------- Где же его очки? 0
Gd- z-- --g- o-h-i? Gde zhe yego ochki? G-e z-e y-g- o-h-i- ------------------- Gde zhe yego ochki?
сат Ча-ы Часы Ч-с- ---- Часы 0
C-asy Chasy C-a-y ----- Chasy
Његов сат је покварен. Его час--сл-м----ь. Его часы сломались. Е-о ч-с- с-о-а-и-ь- ------------------- Его часы сломались. 0
Ye---chas----om-lisʹ. Yego chasy slomalisʹ. Y-g- c-a-y s-o-a-i-ʹ- --------------------- Yego chasy slomalisʹ.
Сат виси на зиду. Ча-- в--я- на -т--е. Часы висят на стене. Ч-с- в-с-т н- с-е-е- -------------------- Часы висят на стене. 0
Chas--v-s--t-n---te--. Chasy visyat na stene. C-a-y v-s-a- n- s-e-e- ---------------------- Chasy visyat na stene.
пасош П-сп-рт Паспорт П-с-о-т ------- Паспорт 0
P-s-ort Pasport P-s-o-t ------- Pasport
Он је изгубио свој пасош. О--п--еря- с-ой-пас-орт. Он потерял свой паспорт. О- п-т-р-л с-о- п-с-о-т- ------------------------ Он потерял свой паспорт. 0
On-p-t---al svoy p-s-ort. On poteryal svoy pasport. O- p-t-r-a- s-o- p-s-o-t- ------------------------- On poteryal svoy pasport.
Где је онда његов пасош? Гд--ж---го--а-по--? Где же его паспорт? Г-е ж- е-о п-с-о-т- ------------------- Где же его паспорт? 0
Gde z-e---g- -aspo-t? Gde zhe yego pasport? G-e z-e y-g- p-s-o-t- --------------------- Gde zhe yego pasport?
они – њихов / њихова / њихово Они-- -х Они – их О-и – и- -------- Они – их 0
O-- –---h Oni – ikh O-i – i-h --------- Oni – ikh
Деца не могу наћи њихове родитеље. Д--и-не------ н-йти--воих-----т--е-. Дети не могут найти своих родителей. Д-т- н- м-г-т н-й-и с-о-х р-д-т-л-й- ------------------------------------ Дети не могут найти своих родителей. 0
De-------ogut--ay-i -voi----o-ite-ey. Deti ne mogut nayti svoikh roditeley. D-t- n- m-g-t n-y-i s-o-k- r-d-t-l-y- ------------------------------------- Deti ne mogut nayti svoikh roditeley.
Али ето долазе њихови родитељи! Да-в-- ---и--т и- -о---ели! Да вот же идут их родители! Д- в-т ж- и-у- и- р-д-т-л-! --------------------------- Да вот же идут их родители! 0
Da--o- -h---d-- --h r---te-i! Da vot zhe idut ikh roditeli! D- v-t z-e i-u- i-h r-d-t-l-! ----------------------------- Da vot zhe idut ikh roditeli!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В- ---а- --а--, Ва-и) Вы – Ваш (Ваша, Ваши) В- – В-ш (-а-а- В-ш-) --------------------- Вы – Ваш (Ваша, Ваши) 0
V- - Va-h-(-a---, ---h-) Vy – Vash (Vasha, Vashi) V- – V-s- (-a-h-, V-s-i- ------------------------ Vy – Vash (Vasha, Vashi)
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ка- пр---а -а-- п-ездка---о-п--ин-Мюлл--? Как прошла Ваша поездка, господин Мюллер? К-к п-о-л- В-ш- п-е-д-а- г-с-о-и- М-л-е-? ----------------------------------------- Как прошла Ваша поездка, господин Мюллер? 0
Kak -r-s-l- Vas----oye-dka,----podi--M-u--e-? Kak proshla Vasha poyezdka, gospodin Myuller? K-k p-o-h-a V-s-a p-y-z-k-, g-s-o-i- M-u-l-r- --------------------------------------------- Kak proshla Vasha poyezdka, gospodin Myuller?
Где је Ваша жена, господине Милер? Где ---а ж---, гос-о--- -ю---р? Где Ваша жена, господин Мюллер? Г-е В-ш- ж-н-, г-с-о-и- М-л-е-? ------------------------------- Где Ваша жена, господин Мюллер? 0
G-- -as-----e-a- -o--o--- -yu----? Gde Vasha zhena, gospodin Myuller? G-e V-s-a z-e-a- g-s-o-i- M-u-l-r- ---------------------------------- Gde Vasha zhena, gospodin Myuller?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Вы-–--а-а -Ваш-----и) Вы – Ваша (Ваш, Ваши) В- – В-ш- (-а-, В-ш-) --------------------- Вы – Ваша (Ваш, Ваши) 0
V- –-Va--a--Vash,----hi) Vy – Vasha (Vash, Vashi) V- – V-s-a (-a-h- V-s-i- ------------------------ Vy – Vasha (Vash, Vashi)
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? К---п-о--а -а-- по-з-ка,--ос------м---? Как прошла Ваша поездка, госпожа Шмидт? К-к п-о-л- В-ш- п-е-д-а- г-с-о-а Ш-и-т- --------------------------------------- Как прошла Ваша поездка, госпожа Шмидт? 0
K-k -ro---a-V-s-- --y--dka- -o-p--ha------t? Kak proshla Vasha poyezdka, gospozha Shmidt? K-k p-o-h-a V-s-a p-y-z-k-, g-s-o-h- S-m-d-? -------------------------------------------- Kak proshla Vasha poyezdka, gospozha Shmidt?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Где-В-ш----, го----а Ш-ид-? Где Ваш муж, госпожа Шмидт? Г-е В-ш м-ж- г-с-о-а Ш-и-т- --------------------------- Где Ваш муж, госпожа Шмидт? 0
G-e-V-sh-muzh---os-oz---Shm-d-? Gde Vash muzh, gospozha Shmidt? G-e V-s- m-z-, g-s-o-h- S-m-d-? ------------------------------- Gde Vash muzh, gospozha Shmidt?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!