Ordlista

sv Adverb   »   sr Прилози

100 [hundra]

Adverb

Adverb

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Välj hur du vill se översättningen:   
svenska serbiska Spela Mer
någon gång – aldrig већ ј-д-------ош--и--да в__ ј_____ – ј__ н_____ в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
već --d--m-–--oš -ika-a v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Har ni varit i Berlin någon gång? Јесте ли в-- --д--м------у--ер-и--? Ј____ л_ в__ ј_____ б___ у Б_______ Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Jes-- -i--e-́-j----- -ili u B-rli--? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Nej, aldrig. Не,---ш--ик-да. Н__ ј__ н______ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
N-,-j---nik--a. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
någon – ingen н--о - н-ко н___ – н___ н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n----– ni-o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Känner ni någon / några här? П--наје-- -и--вд- н--ог-? П________ л_ о___ н______ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
P-----ete ---ov-- ne-o-a? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Nej, jag känner ingen (a) här. Н---ја не---з-ај----в-- ------. Н__ ј_ н_ п_______ о___ н______ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
N-, -a----pozn--------e-ni---a. N__ j_ n_ p_______ o___ n______ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
Ännu längre – inte längre ј-ш-- н---ише ј__ – н_ в___ ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
još-– -e-v-še j__ – n_ v___ j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Stannar ni ännu längre här? Ос-а-ет- ---ј-- дуг- -вде? О_______ л_ ј__ д___ о____ О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
O--aje-e l--j-- --go o-de? O_______ l_ j__ d___ o____ O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Nej, jag stannar inte längre här. Не, ј- н-------е--ви-- -у-- --де. Н__ ј_ н_ о______ в___ д___ о____ Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
Ne---- ne ------- -iše-d--- -v--. N__ j_ n_ o______ v___ d___ o____ N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
något mer – inget mer још-не--- –-ништа --ше ј__ н____ – н____ в___ ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
jo- ---to --niš-a -iše j__ n____ – n____ v___ j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Skulle ni vilja ha något mer att dricka? Жел----л- ј-ш н-што п-----? Ж_____ л_ ј__ н____ п______ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž--it--li-j-š nešt- --p-t-? Ž_____ l_ j__ n____ p______ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Nej, jag skulle inte vilja ha något mer. Н-- -а--е -ел-м н--та---ше. Н__ ј_ н_ ж____ н____ в____ Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
N----a ne že--m---št- više. N__ j_ n_ ž____ n____ v____ N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
redan något – ännu inget већ--еш-о-– --ш ни--а в__ н____ – ј__ н____ в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
ve-- -eš-o --j-š n--ta v__ n____ – j__ n____ v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Har ni redan ätit något? Јесте-ли-ве- не-то је-и? Ј____ л_ в__ н____ ј____ Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J-ste l--v-ć-neš-o jeli? J____ l_ v__ n____ j____ J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Nej, jag har inte ätit något än. Не, ја -ош --са--ниш------ - --л-. Н__ ј_ ј__ н____ н____ ј__ / ј____ Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
Ne, j----- ni-am n-šta je- / -e--. N__ j_ j__ n____ n____ j__ / j____ N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
någon mer – ingen mer јо----ко --ни-о -ише ј__ н___ – н___ в___ ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
j-š--ek--–--i-- -i-e j__ n___ – n___ v___ j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Skulle någon mer vilja ha kaffe? Жел- л---ош----- ка--? Ж___ л_ ј__ н___ к____ Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Želi l---o- --ko-k--u? Ž___ l_ j__ n___ k____ Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Nej, ingen mer. Н-,-н--о--и-е. Н__ н___ в____ Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
Ne- -----više. N__ n___ v____ N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Ladda ner MP3 (.zip filer)

MP3 svenska + serbiska (1-100) MP3 serbiska (1-100)
Ingen video hittades!

Det arabiska språket

Det arabiska språket är ett av de viktigaste i världen. Mer är 300 miljoner människor talar arabiska. De lever i mer än 20 olika länder. Arabiskan tillhör de Afro-asiatiska språken. Det arabiska språket kom till för tusentals år sedan. Språket talades först på Arabiska halvön. Därifrån har det sedan spridit sig vidare. Talad arabiska skiljer sig mycket från standardspråket. Det finns också många arabiska dialekter. Man skulle kunna säga att det talas annorlunda i varje region. De som talar olika dialekter förstår inte alls varandra. Till följd av detta dubbas vanligtvis filmer från arabiska länder. Endast på detta sätt kan de förstås i hela språkområdet. Klassisk standardarabiska talas knappast inte idag. Den finns bara i sin skriftliga form. Böcker och tidningar använder det klassiska standardspråket. Idag finns det inget enskilt arabiskt fackspråk. Därför kommer vanligen tekniska termer från andra språk. Engelska och franska är mer dominerande på detta område än något annat språk. Intresset för arabiska språk har ökat avsevärt de senaste åren. Fler och fler människor vill lära sig arabiska. Kurser erbjuds vid varje universitet och i många skolor. Många människor finner arabisk skrift särskilt fascinerande. Den skrivs från höger till vänster. Arabiskt uttal och arabisk grammatik är inte så lätt. Det finns många ljud och regler som är okända i andra språk. När man studerar bör man följa en viss ordning. Först uttalet, sedan grammatiken och sedan skriften…