Рјечник

sr Сати   »   cs Časové údaje

8 [осам]

Сати

Сати

8 [osm]

Časové údaje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Извините! P-omiň-e! P________ P-o-i-t-! --------- Promiňte! 0
Молим Вас, колико је сати? Ko-i- j- hodin- p---ím? K____ j_ h_____ p______ K-l-k j- h-d-n- p-o-í-? ----------------------- Kolik je hodin, prosím? 0
Много хвала! Děk--i mno-okr--. D_____ m_________ D-k-j- m-o-o-r-t- ----------------- Děkuji mnohokrát. 0
Један је сат. Je--edna-h--i-a. J_ j____ h______ J- j-d-a h-d-n-. ---------------- Je jedna hodina. 0
Два су сата. Jsou-dvě -o-iny. J___ d__ h______ J-o- d-ě h-d-n-. ---------------- Jsou dvě hodiny. 0
Три су сата. J-o--tři h--in-. J___ t__ h______ J-o- t-i h-d-n-. ---------------- Jsou tři hodiny. 0
Четири су сата. J-ou čtyř- h-di--. J___ č____ h______ J-o- č-y-i h-d-n-. ------------------ Jsou čtyři hodiny. 0
Пет је сати. Je-pět h----. J_ p__ h_____ J- p-t h-d-n- ------------- Je pět hodin. 0
Шест је сати. J--še-t-h--i-. J_ š___ h_____ J- š-s- h-d-n- -------------- Je šest hodin. 0
Седам је сати. J-----m hodi-. J_ s___ h_____ J- s-d- h-d-n- -------------- Je sedm hodin. 0
Осам је сати. J- --m --di-. J_ o__ h_____ J- o-m h-d-n- ------------- Je osm hodin. 0
Девет је сати . Je devě- ho-i-. J_ d____ h_____ J- d-v-t h-d-n- --------------- Je devět hodin. 0
Десет је сати. J----s-- --din. J_ d____ h_____ J- d-s-t h-d-n- --------------- Je deset hodin. 0
Једанаест је сати. J- jede-áct-h-din. J_ j_______ h_____ J- j-d-n-c- h-d-n- ------------------ Je jedenáct hodin. 0
Дванаест је сати. Je--va-á-t----in. J_ d______ h_____ J- d-a-á-t h-d-n- ----------------- Je dvanáct hodin. 0
Једна минута има шездесет секунди. Jedn- ---uta m- --d--á- --k---. J____ m_____ m_ š______ s______ J-d-a m-n-t- m- š-d-s-t s-k-n-. ------------------------------- Jedna minuta má šedesát sekund. 0
Један сат има шездесет минута. J---- --d--- ---šedes----inu-. J____ h_____ m_ š______ m_____ J-d-a h-d-n- m- š-d-s-t m-n-t- ------------------------------ Jedna hodina má šedesát minut. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Je-en--e--má-----et-č--ř- -----. J____ d__ m_ d_____ č____ h_____ J-d-n d-n m- d-a-e- č-y-i h-d-n- -------------------------------- Jeden den má dvacet čtyři hodin. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...