Рјечник

sr У банци   »   cs V bance

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [šedesát]

V bance

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Ја желим отворити рачун. Chtěl-- c--ěla --ch-si ote-ř-- úče-. C____ / c_____ b___ s_ o______ ú____ C-t-l / c-t-l- b-c- s- o-e-ř-t ú-e-. ------------------------------------ Chtěl / chtěla bych si otevřít účet. 0
Овде је мој пасош. Ta-- -e -ů- p-s. T___ j_ m__ p___ T-d- j- m-j p-s- ---------------- Tady je můj pas. 0
А овде је моја адреса. A--de-j- moje ad--s-. A z__ j_ m___ a______ A z-e j- m-j- a-r-s-. --------------------- A zde je moje adresa. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Cht-- /-c----a-by-h--- n---v---úč---ul-----pe-í-e. C____ / c_____ b___ s_ n_ s___ ú___ u_____ p______ C-t-l / c-t-l- b-c- s- n- s-ů- ú-e- u-o-i- p-n-z-. -------------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si na svůj účet uložit peníze. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. C--ěl---ch-ě-a b------ z- s-é-o úč-u---bra- --níz-. C____ / c_____ b___ s_ z_ s____ ú___ v_____ p______ C-t-l / c-t-l- b-c- s- z- s-é-o ú-t- v-b-a- p-n-z-. --------------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si ze svého účtu vybrat peníze. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. C--- -- vy-ve---ut v-p-sy z úč--. C___ s_ v_________ v_____ z ú____ C-c- s- v-z-e-n-u- v-p-s- z ú-t-. --------------------------------- Chci si vyzvednout výpisy z účtu. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Ch-ě- -------o-l-t-- -e-t------e-. C____ b___ p________ c_______ š___ C-t-l b-c- p-o-l-t-t c-s-o-n- š-k- ---------------------------------- Chtěl bych proplatit cestovní šek. 0
Колики су трошкови? Ja-- se-p-a-í--o--atek? J___ s_ p____ p________ J-k- s- p-a-í p-p-a-e-? ----------------------- Jaký se platí poplatek? 0
Где морам потписати? Kd--to-má------ps-t? K__ t_ m__ p________ K-e t- m-m p-d-p-a-? -------------------- Kde to mám podepsat? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Oč--ává--p----d-p--ěz z --m-c-a. O_______ p_____ p____ z N_______ O-e-á-á- p-e-o- p-n-z z N-m-c-a- -------------------------------- Očekávám převod peněz z Německa. 0
Овде је мој број рачуна. Ta-y-je č-sl--mé-o -č-u. T___ j_ č____ m___ ú____ T-d- j- č-s-o m-h- ú-t-. ------------------------ Tady je číslo mého účtu. 0
Да ли је новац стигао? Přiš-y-t- -eníz-? P_____ t_ p______ P-i-l- t- p-n-z-? ----------------- Přišly ty peníze? 0
Ја желим заменити тај новац. C-t-- --cht-l- byc--vy--------t-----íze. C____ / c_____ b___ v______ t___ p______ C-t-l / c-t-l- b-c- v-m-n-t t-t- p-n-z-. ---------------------------------------- Chtěl / chtěla bych vyměnit tyto peníze. 0
Ја требам америчке доларе. Potř--u-i-a-----k- do-a-y. P________ a_______ d______ P-t-e-u-i a-e-i-k- d-l-r-. -------------------------- Potřebuji americké dolary. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. D---e-mi----osím- me-ší--a-ko---. D____ m__ p______ m____ b________ D-j-e m-, p-o-í-, m-n-í b-n-o-k-. --------------------------------- Dejte mi, prosím, menší bankovky. 0
Има ли овде банкомат? Je-t-dy--an----- -u-o-at? J_ t___ b_______ a_______ J- t-d- b-n-o-n- a-t-m-t- ------------------------- Je tady bankovní automat? 0
Колико новца се може подигнути? Kol-k-p--ěz-je m-ž-é --j-dnou---b--t? K____ p____ j_ m____ n_______ v______ K-l-k p-n-z j- m-ž-é n-j-d-o- v-b-a-? ------------------------------------- Kolik peněz je možné najednou vybrat? 0
Које кредитне картице се могу користити? Ja-- -r---tní k-r---j- --žn--p-uží-? J___ k_______ k____ j_ m____ p______ J-k- k-e-i-n- k-r-y j- m-ž-é p-u-í-? ------------------------------------ Jaké kreditní karty je možné použít? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.