Рјечник

sr У банци   »   cs V bance

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [šedesát]

V bance

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Ја желим отворити рачун. C-těl-/ -h---- -yc- ---o--v--- úč-t. Chtěl / chtěla bych si otevřít účet. C-t-l / c-t-l- b-c- s- o-e-ř-t ú-e-. ------------------------------------ Chtěl / chtěla bych si otevřít účet. 0
Овде је мој пасош. T--y-j- --- p-s. Tady je můj pas. T-d- j- m-j p-s- ---------------- Tady je můj pas. 0
А овде је моја адреса. A --e je -oje-adr-sa. A zde je moje adresa. A z-e j- m-j- a-r-s-. --------------------- A zde je moje adresa. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. C---- - -ht--- ---h ---n- -vůj ---- -l--it --n--e. Chtěl / chtěla bych si na svůj účet uložit peníze. C-t-l / c-t-l- b-c- s- n- s-ů- ú-e- u-o-i- p-n-z-. -------------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si na svůj účet uložit peníze. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Ch--- /-cht--a-------i ze---é-----t--vybra- -e-í-e. Chtěl / chtěla bych si ze svého účtu vybrat peníze. C-t-l / c-t-l- b-c- s- z- s-é-o ú-t- v-b-a- p-n-z-. --------------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si ze svého účtu vybrat peníze. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. C--- s--vy-v------ ---i---- úč--. Chci si vyzvednout výpisy z účtu. C-c- s- v-z-e-n-u- v-p-s- z ú-t-. --------------------------------- Chci si vyzvednout výpisy z účtu. 0
Ја желим уновчити путнички чек. C-t-l --------pl--i--ce--ov-í šek. Chtěl bych proplatit cestovní šek. C-t-l b-c- p-o-l-t-t c-s-o-n- š-k- ---------------------------------- Chtěl bych proplatit cestovní šek. 0
Колики су трошкови? Jaký--- pla-í---p-a-ek? Jaký se platí poplatek? J-k- s- p-a-í p-p-a-e-? ----------------------- Jaký se platí poplatek? 0
Где морам потписати? Kd--to--á- pod----t? Kde to mám podepsat? K-e t- m-m p-d-p-a-? -------------------- Kde to mám podepsat? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Oč-k--ám -ře-o---e-ěz --N-m-c-a. Očekávám převod peněz z Německa. O-e-á-á- p-e-o- p-n-z z N-m-c-a- -------------------------------- Očekávám převod peněz z Německa. 0
Овде је мој број рачуна. T-d---e č-s-o mého----u. Tady je číslo mého účtu. T-d- j- č-s-o m-h- ú-t-. ------------------------ Tady je číslo mého účtu. 0
Да ли је новац стигао? P-iš---ty pe-íze? Přišly ty peníze? P-i-l- t- p-n-z-? ----------------- Přišly ty peníze? 0
Ја желим заменити тај новац. C-tě- / --tě-- b--h---m---- -y-- -e-í--. Chtěl / chtěla bych vyměnit tyto peníze. C-t-l / c-t-l- b-c- v-m-n-t t-t- p-n-z-. ---------------------------------------- Chtěl / chtěla bych vyměnit tyto peníze. 0
Ја требам америчке доларе. Potřeb-ji a--ri----dolar-. Potřebuji americké dolary. P-t-e-u-i a-e-i-k- d-l-r-. -------------------------- Potřebuji americké dolary. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. D-------,----sí-, men-í -an-o-k-. Dejte mi, prosím, menší bankovky. D-j-e m-, p-o-í-, m-n-í b-n-o-k-. --------------------------------- Dejte mi, prosím, menší bankovky. 0
Има ли овде банкомат? Je-ta---b-nko--í----o---? Je tady bankovní automat? J- t-d- b-n-o-n- a-t-m-t- ------------------------- Je tady bankovní automat? 0
Колико новца се може подигнути? K---k -e--- ----o-né n-jed----v----t? Kolik peněz je možné najednou vybrat? K-l-k p-n-z j- m-ž-é n-j-d-o- v-b-a-? ------------------------------------- Kolik peněz je možné najednou vybrat? 0
Које кредитне картице се могу користити? J-k---re---ní ---t- je m--n- po--ít? Jaké kreditní karty je možné použít? J-k- k-e-i-n- k-r-y j- m-ž-é p-u-í-? ------------------------------------ Jaké kreditní karty je možné použít? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.