Рјечник

sr Генитив   »   cs Druhý pád

99 [деведесет и девет]

Генитив

Генитив

99 [devadesát devět]

Druhý pád

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Мачка моје пријатељице kočk-----p-----k--ě kočka mé přítelkyně k-č-a m- p-í-e-k-n- ------------------- kočka mé přítelkyně 0
Пас мог пријатеља p-s -ého----tele pes mého přítele p-s m-h- p-í-e-e ---------------- pes mého přítele 0
Играчке моје деце h--čk- -ých-d--í hračky mých dětí h-a-k- m-c- d-t- ---------------- hračky mých dětí 0
Ово је мантил мог колеге. T---e----šť---ho k-le--. To je plášť mého kolegy. T- j- p-á-ť m-h- k-l-g-. ------------------------ To je plášť mého kolegy. 0
Ово је ауто моје колегинице. T- -e-auto-mé ----g-n-. To je auto mé kolegyně. T- j- a-t- m- k-l-g-n-. ----------------------- To je auto mé kolegyně. 0
Ово је посао мојих колега. To-je--r-ce-------oleg-. To je práce mých kolegů. T- j- p-á-e m-c- k-l-g-. ------------------------ To je práce mých kolegů. 0
Дугме на кошуљи је отпало. K--flík - ko-i-- -- --rž---. Knoflík u košile je utržený. K-o-l-k u k-š-l- j- u-r-e-ý- ---------------------------- Knoflík u košile je utržený. 0
Кључ од гараже је нестао. K-íč od--ar-ž--j--pr--. Klíč od garáže je pryč. K-í- o- g-r-ž- j- p-y-. ----------------------- Klíč od garáže je pryč. 0
Шефов компјутер је покварен. V-dou-í-o-----tač -- rozb-tý. Vedoucího počítač je rozbitý. V-d-u-í-o p-č-t-č j- r-z-i-ý- ----------------------------- Vedoucího počítač je rozbitý. 0
Ко су родитељи девојчице? Kd----ou-rod-če--é---vk-? Kdo jsou rodiče té dívky? K-o j-o- r-d-č- t- d-v-y- ------------------------- Kdo jsou rodiče té dívky? 0
Како да дођем до куће њених родитеља? J-k-s--d--tan- - -o-u--ejí-- -od-čů? Jak se dostanu k domu jejích rodičů? J-k s- d-s-a-u k d-m- j-j-c- r-d-č-? ------------------------------------ Jak se dostanu k domu jejích rodičů? 0
Кућа се налази на крају улице. T-n---m sto-- -a-k---i té-----ic-. Ten dům stojí na konci této ulice. T-n d-m s-o-í n- k-n-i t-t- u-i-e- ---------------------------------- Ten dům stojí na konci této ulice. 0
Како се зове главни град Швајцарске? J-k-se ---n-j- ----n--měs-o ---c--s--? Jak se jmenuje hlavní město Švýcarska? J-k s- j-e-u-e h-a-n- m-s-o Š-ý-a-s-a- -------------------------------------- Jak se jmenuje hlavní město Švýcarska? 0
Који је наслов књиге? Ja- s- -m-n--e ---k-iha? Jak se jmenuje ta kniha? J-k s- j-e-u-e t- k-i-a- ------------------------ Jak se jmenuje ta kniha? 0
Како се зову деца oд комшијe? J-k-se--me---- -o----ovi--dět-? Jak se jmenují sousedovic děti? J-k s- j-e-u-í s-u-e-o-i- d-t-? ------------------------------- Jak se jmenují sousedovic děti? 0
Када је школски распуст деце? K-- ---í--ě---p-á----ny? Kdy mají děti prázdniny? K-y m-j- d-t- p-á-d-i-y- ------------------------ Kdy mají děti prázdniny? 0
Када су докторови термини за пацијенте? Kd- -s-u-----t------od-n---é--ř-? Kdy jsou návštěvní hodiny lékaře? K-y j-o- n-v-t-v-í h-d-n- l-k-ř-? --------------------------------- Kdy jsou návštěvní hodiny lékaře? 0
Када је отворен музеј? Kdy-js-u-n-v-těvn- -odi-----m----? Kdy jsou návštěvní hodiny v muzeu? K-y j-o- n-v-t-v-í h-d-n- v m-z-u- ---------------------------------- Kdy jsou návštěvní hodiny v muzeu? 0

Боља концентрација = боље учење

Кад учимо морамо се концентрисати. Сву пажњу морамо усредсредити само на једну ствар. Моћ концентрације није урођена. Најпре је неопходно научити како да се концентришемо. До овога углавном долази у забавишту или у школи. Са шест година деца се могу концентрисати око 15 минута. Код деце од 14 година ово траје двоструко дуже. Фаза концентрације одраслих је 45 минута. После извесног времена концентрација почиње да попушта. Ученици тада полако почињу да губе интересовање за материју. Може се десити да постану преморени или дођу у стресну ситуацију. Резултат тога је да учење постаје све теже. Меморија више није у стању да добро задржава штиво. Ипак, могуће је повећати концентрацију. Веома је важно да сте се пре учења наспавали. Уморна особа може се концентрисати само кратко време. Кад смо уморни, мозак прави више грешака. Емотивно стање такође утиче на концентрацију. Особа која жели да ефикасно учи мора се налазити у неутралном стању духа. Претерани број позитивних или бегативних емоција омета успех у учењу. Разуме се да нисмо увек у стању да контролишемо емоције. Али, барем можемо настојати да их у процесу учења игноришемо. Особа која жели да се концентрише мора бити мотивисана. Када учимо, увек пред очима морамо имати циљ. Само тада је мозак спреман да се концентрише. За добру концентрацију је тишина такође један од важних предуслова. Када учите треба да пијете довољно воде; ово вас држи будним ... Ко се приджрав ових савета, сигурно остаје дуже концентрисан!