Fraseboek

af om van iets te hou   »   sr нешто желети

70 [sewentig]

om van iets te hou

om van iets te hou

70 [седамдесет]

70 [sedamdeset]

нешто желети

nešto želeti

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Wil u rook? Ж--и-- -и--у-и-и? Ж_____ л_ п______ Ж-л-т- л- п-ш-т-? ----------------- Желите ли пушити? 0
Želi-- ----uš---? Ž_____ l_ p______ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Wil u dans? Ж----- л--игр-ти? Ж_____ л_ и______ Ж-л-т- л- и-р-т-? ----------------- Желите ли играти? 0
Že-i-e-li --r-ti? Ž_____ l_ i______ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Wil u gaan stap? Жел--е-л- ше--ти? Ж_____ л_ ш______ Ж-л-т- л- ш-т-т-? ----------------- Желите ли шетати? 0
Že-it--l- š----i? Ž_____ l_ š______ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Ek wil graag rook. Ја--ел-м-пуш---. Ј_ ж____ п______ Ј- ж-л-м п-ш-т-. ---------------- Ја желим пушити. 0
J--želi- --ši--. J_ ž____ p______ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Wil jy ’n sigaret hê? Ж-л-ш-ли -и-а--ту? Ж____ л_ ц________ Ж-л-ш л- ц-г-р-т-? ------------------ Желиш ли цигарету? 0
Ž-l------c-ga----? Ž____ l_ c________ Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
Hy soek ’n vuurhoutjie / aansteker. Он ---- -ат-у. О_ ж___ в_____ О- ж-л- в-т-у- -------------- Он жели ватру. 0
O- -e-i va---. O_ ž___ v_____ O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru.
Ek wil graag iets drink. Ј- -е----н-ш-о -и-и. Ј_ ж____ н____ п____ Ј- ж-л-м н-ш-о п-т-. -------------------- Ја желим нешто пити. 0
J- -el-------o ----. J_ ž____ n____ p____ J- ž-l-m n-š-o p-t-. -------------------- Ja želim nešto piti.
Ek wil graag iets eet. Ј- ж-------што је---. Ј_ ж____ н____ ј_____ Ј- ж-л-м н-ш-о ј-с-и- --------------------- Ја желим нешто јести. 0
J- ž-l-- -----------. J_ ž____ n____ j_____ J- ž-l-m n-š-o j-s-i- --------------------- Ja želim nešto jesti.
Ek wil graag bietjie ontspan. Ја-с----ли--м-ло-одмо----. Ј_ с_ ж____ м___ о________ Ј- с- ж-л-м м-л- о-м-р-т-. -------------------------- Ја се желим мало одморити. 0
J- se ž-lim --l- o--o-it-. J_ s_ ž____ m___ o________ J- s- ž-l-m m-l- o-m-r-t-. -------------------------- Ja se želim malo odmoriti.
Ek wil u graag iets vra. Ја -а---ел---н-шт- пи-ати. Ј_ В__ ж____ н____ п______ Ј- В-с ж-л-м н-ш-о п-т-т-. -------------------------- Ја Вас желим нешто питати. 0
Ja -a- ---im -eš-o-p---ti. J_ V__ ž____ n____ p______ J- V-s ž-l-m n-š-o p-t-t-. -------------------------- Ja Vas želim nešto pitati.
Ek wil u graag vir iets vra. Ј- -а----л----а н-----з-м---ти. Ј_ В__ ж____ з_ н____ з________ Ј- В-с ж-л-м з- н-ш-о з-м-л-т-. ------------------------------- Ја Вас желим за нешто замолити. 0
Ja --- ---i- -- neš-- -amoliti. J_ V__ ž____ z_ n____ z________ J- V-s ž-l-m z- n-š-o z-m-l-t-. ------------------------------- Ja Vas želim za nešto zamoliti.
Ek wil u graag na iets uitnooi. Ја-В-с-ж-лим-на -е-то-по-в-т-. Ј_ В__ ж____ н_ н____ п_______ Ј- В-с ж-л-м н- н-ш-о п-з-а-и- ------------------------------ Ја Вас желим на нешто позвати. 0
J- Va- ž--im-na--eš-- -o-va-i. J_ V__ ž____ n_ n____ p_______ J- V-s ž-l-m n- n-š-o p-z-a-i- ------------------------------ Ja Vas želim na nešto pozvati.
Wat wil u hê? Шт--ж-ли----м--и-? Ш__ ж______ м_____ Ш-а ж-л-т-, м-л-м- ------------------ Шта желите, молим? 0
Š-a že-i-e--moli-? Š__ ž______ m_____ Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim?
Wil u koffie hê? Же-и-е-л- ---у? Ж_____ л_ к____ Ж-л-т- л- к-ф-? --------------- Желите ли кафу? 0
Želite li k-f-? Ž_____ l_ k____ Ž-l-t- l- k-f-? --------------- Želite li kafu?
Of wil u liewer tee hê? Или --ди-е-----те ч-ј? И__ р_____ ж_____ ч___ И-и р-д-ј- ж-л-т- ч-ј- ---------------------- Или радије желите чај? 0
Ili-ra---- ž---te čaj? I__ r_____ ž_____ č___ I-i r-d-j- ž-l-t- č-j- ---------------------- Ili radije želite čaj?
Ons wil huis toe ry. М- -- ж--им- -оз--и --ћи. М_ с_ ж_____ в_____ к____ М- с- ж-л-м- в-з-т- к-ћ-. ------------------------- Ми се желимо возити кући. 0
M--s----li-o-vozit- -ući. M_ s_ ž_____ v_____ k____ M- s- ž-l-m- v-z-t- k-c-i- -------------------------- Mi se želimo voziti kući.
Soek julle ’n taxi? Ж--и------в-----си? Ж_____ л_ в_ т_____ Ж-л-т- л- в- т-к-и- ------------------- Желите ли ви такси? 0
Že-it--li-----a-s-? Ž_____ l_ v_ t_____ Ž-l-t- l- v- t-k-i- ------------------- Želite li vi taksi?
Hulle wil graag ’n oproep maak. Он- ж--е ----фо-ира--. О__ ж___ т____________ О-и ж-л- т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Они желе телефонирати. 0
O---ž--e te-----i--ti. O__ ž___ t____________ O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati.

Laai af MP3 (.zip lêers)

MP3 Afrikaans + Serwies (1-100) MP3 Serwies (1-100)
Geen video is gevind nie!

Twee tale = twee spraaksentrums!

Dis nie vir ons brein om ’t ewe wanneer ons ’n taal leer nie. Omdat dit verskillende stoorplekke vir verskillende tale het. Die tale wat ons leer, word nie almal saam gestoor nie. Tale wat ons as volwassenes leer, het hul eie stoorplek. Dit beteken die brein verwerk die nuwe reëls op ’n ander plek. Hulle word nie saam met die moedertaal gestoor nie. Mense wat aan die ander kant tweetalig grootword, gebruik net een deel van die brein. Talle studies het dié gevolgtrekking gemaak. Neurowetenskaplikes het verskeie proefkonyne ondersoek. Die proefkonyne het twee tale vlot gepraat. Een deel van die toetsgroep het egter met albei tale grootgeword. Die ander deel het die tweede taal later in hul lewe geleer. Navorsers kon die breinaktiwiteit tydens die taaltoetse meet. So kon hulle sien watter dele van die brein tydens die toetse gewerk het. En hulle het gesien dat “laat” leerders twee spraaksentrums het! Navorsers het reeds lank vermoed dis so. Mense met breinbeserings het verskillende simptome. So kan breinskade tot spraakprobleme lei. Mense wat aangetas is, kan nie woorde so goed uitspreek of verstaan nie. Maar tweetalige slagoffers het soms ongewone simptome. Hul spraakprobleme affekteer nie albei tale nie. As slegs een deel van die brein beseer is, kan die ander een nog werk. Dan praat die pasiënte een taal beter as die ander. Die twee tale word ook teen ’n verskillende pas weer geleer. Dit bewys dat albei tale nie op dieselfde plek gestoor word nie. Omdat hulle nie tegelyk geleer is nie, vorm hulle twee sentrums. Dis nog onbekend hoe die brein verskeie tale beheer. Maar nuwe bevindings kan tot nuwe leerstrategieë leer.