Рјечник

sr Генитив   »   ru Генитив (родительный падеж)

99 [деведесет и девет]

Генитив

Генитив

99 [девяносто девять]

99 [devyanosto devyatʹ]

Генитив (родительный падеж)

[Genitiv (roditelʹnyy padezh)]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Мачка моје пријатељице Ко--а -оей ----уги Кошка моей подруги К-ш-а м-е- п-д-у-и ------------------ Кошка моей подруги 0
K-s-ka--o--- podr--i Koshka moyey podrugi K-s-k- m-y-y p-d-u-i -------------------- Koshka moyey podrugi
Пас мог пријатеља С---к- м---о-др-га Собака моего друга С-б-к- м-е-о д-у-а ------------------ Собака моего друга 0
So-a-- ------ -ru-a Sobaka moyego druga S-b-k- m-y-g- d-u-a ------------------- Sobaka moyego druga
Играчке моје деце И----к--моих д---й Игрушки моих детей И-р-ш-и м-и- д-т-й ------------------ Игрушки моих детей 0
Ig---hki m--kh d-tey Igrushki moikh detey I-r-s-k- m-i-h d-t-y -------------------- Igrushki moikh detey
Ово је мантил мог колеге. Э-- -а--то---е-о-к--ле-и. Это пальто моего коллеги. Э-о п-л-т- м-е-о к-л-е-и- ------------------------- Это пальто моего коллеги. 0
Eto --l-t--m-y--- ---leg-. Eto palʹto moyego kollegi. E-o p-l-t- m-y-g- k-l-e-i- -------------------------- Eto palʹto moyego kollegi.
Ово је ауто моје колегинице. Это --ш--а-мо-й--о-л--и. Это машина моей коллеги. Э-о м-ш-н- м-е- к-л-е-и- ------------------------ Это машина моей коллеги. 0
Eto ma--i-- ----- k---egi. Eto mashina moyey kollegi. E-o m-s-i-a m-y-y k-l-e-i- -------------------------- Eto mashina moyey kollegi.
Ово је посао мојих колега. Эт- р-б-----о-- ----е-. Это работа моих коллег. Э-о р-б-т- м-и- к-л-е-. ----------------------- Это работа моих коллег. 0
Et--r-bot--m-ikh--ol---. Eto rabota moikh kolleg. E-o r-b-t- m-i-h k-l-e-. ------------------------ Eto rabota moikh kolleg.
Дугме на кошуљи је отпало. П---в-ца---ор-ал-сь -т -----к-. Пуговица оторвалась от рубашки. П-г-в-ц- о-о-в-л-с- о- р-б-ш-и- ------------------------------- Пуговица оторвалась от рубашки. 0
Pugovi----oto---lasʹ -t r---sh--. Pugovitsa otorvalasʹ ot rubashki. P-g-v-t-a o-o-v-l-s- o- r-b-s-k-. --------------------------------- Pugovitsa otorvalasʹ ot rubashki.
Кључ од гараже је нестао. К------ г-ра---п--п-л. Ключ от гаража пропал. К-ю- о- г-р-ж- п-о-а-. ---------------------- Ключ от гаража пропал. 0
K--uc---t------ha -ropal. Klyuch ot garazha propal. K-y-c- o- g-r-z-a p-o-a-. ------------------------- Klyuch ot garazha propal.
Шефов компјутер је покварен. К------ер -ефа--л-м--ся. Компьютер шефа сломался. К-м-ь-т-р ш-ф- с-о-а-с-. ------------------------ Компьютер шефа сломался. 0
K--pʹy-----s-ef- -l-malsya. Kompʹyuter shefa slomalsya. K-m-ʹ-u-e- s-e-a s-o-a-s-a- --------------------------- Kompʹyuter shefa slomalsya.
Ко су родитељи девојчице? К-о-р---тел--де--чк-? Кто родители девочки? К-о р-д-т-л- д-в-ч-и- --------------------- Кто родители девочки? 0
K-o---diteli--evo-h--? Kto roditeli devochki? K-o r-d-t-l- d-v-c-k-? ---------------------- Kto roditeli devochki?
Како да дођем до куће њених родитеља? Как --е---о-т----дом--е- ро---еле-? Как мне пройти к дому её родителей? К-к м-е п-о-т- к д-м- е- р-д-т-л-й- ----------------------------------- Как мне пройти к дому её родителей? 0
K-- mne proy---- -omu -eyë rod--el-y? Kak mne proyti k domu yeyë roditeley? K-k m-e p-o-t- k d-m- y-y- r-d-t-l-y- ------------------------------------- Kak mne proyti k domu yeyë roditeley?
Кућа се налази на крају улице. Д---на--д---- в --нц---л-цы. Дом находится в конце улицы. Д-м н-х-д-т-я в к-н-е у-и-ы- ---------------------------- Дом находится в конце улицы. 0
Dom-n--ho--t--- v-k------ul-ts-. Dom nakhoditsya v kontse ulitsy. D-m n-k-o-i-s-a v k-n-s- u-i-s-. -------------------------------- Dom nakhoditsya v kontse ulitsy.
Како се зове главни град Швајцарске? К-к-н---ва---я-с--лица--вейц-рии? Как называется столица Швейцарии? К-к н-з-в-е-с- с-о-и-а Ш-е-ц-р-и- --------------------------------- Как называется столица Швейцарии? 0
K---naz--ayetsya -tol--s- -hv--t-----? Kak nazyvayetsya stolitsa Shveytsarii? K-k n-z-v-y-t-y- s-o-i-s- S-v-y-s-r-i- -------------------------------------- Kak nazyvayetsya stolitsa Shveytsarii?
Који је наслов књиге? К-- -а---а-тся--та к--г-? Как называется эта книга? К-к н-з-в-е-с- э-а к-и-а- ------------------------- Как называется эта книга? 0
K---nazyvaye-sy- -t- kni--? Kak nazyvayetsya eta kniga? K-k n-z-v-y-t-y- e-a k-i-a- --------------------------- Kak nazyvayetsya eta kniga?
Како се зову деца oд комшијe? К-к зов-- сос-дс--х-де--й? Как зовут соседских детей? К-к з-в-т с-с-д-к-х д-т-й- -------------------------- Как зовут соседских детей? 0
Ka- -ov-t ------k--h det-y? Kak zovut sosedskikh detey? K-k z-v-t s-s-d-k-k- d-t-y- --------------------------- Kak zovut sosedskikh detey?
Када је школски распуст деце? Когда-у-д---- -------ы? Когда у детей каникулы? К-г-а у д-т-й к-н-к-л-? ----------------------- Когда у детей каникулы? 0
Kogd--- d-tey---nikuly? Kogda u detey kanikuly? K-g-a u d-t-y k-n-k-l-? ----------------------- Kogda u detey kanikuly?
Када су докторови термини за пацијенте? Когд--- -рача-пр-ём? Когда у врача приём? К-г-а у в-а-а п-и-м- -------------------- Когда у врача приём? 0
K--da u -r-c-- p---ë-? Kogda u vracha priyëm? K-g-a u v-a-h- p-i-ë-? ---------------------- Kogda u vracha priyëm?
Када је отворен музеј? К---е ча-ы --бо-- м--е-? Какие часы работы музея? К-к-е ч-с- р-б-т- м-з-я- ------------------------ Какие часы работы музея? 0
Ka-iy----as------t- --z--a? Kakiye chasy raboty muzeya? K-k-y- c-a-y r-b-t- m-z-y-? --------------------------- Kakiye chasy raboty muzeya?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Боља концентрација = боље учење

Кад учимо морамо се концентрисати. Сву пажњу морамо усредсредити само на једну ствар. Моћ концентрације није урођена. Најпре је неопходно научити како да се концентришемо. До овога углавном долази у забавишту или у школи. Са шест година деца се могу концентрисати око 15 минута. Код деце од 14 година ово траје двоструко дуже. Фаза концентрације одраслих је 45 минута. После извесног времена концентрација почиње да попушта. Ученици тада полако почињу да губе интересовање за материју. Може се десити да постану преморени или дођу у стресну ситуацију. Резултат тога је да учење постаје све теже. Меморија више није у стању да добро задржава штиво. Ипак, могуће је повећати концентрацију. Веома је важно да сте се пре учења наспавали. Уморна особа може се концентрисати само кратко време. Кад смо уморни, мозак прави више грешака. Емотивно стање такође утиче на концентрацију. Особа која жели да ефикасно учи мора се налазити у неутралном стању духа. Претерани број позитивних или бегативних емоција омета успех у учењу. Разуме се да нисмо увек у стању да контролишемо емоције. Али, барем можемо настојати да их у процесу учења игноришемо. Особа која жели да се концентрише мора бити мотивисана. Када учимо, увек пред очима морамо имати циљ. Само тада је мозак спреман да се концентрише. За добру концентрацију је тишина такође један од важних предуслова. Када учите треба да пијете довољно воде; ово вас држи будним ... Ко се приджрав ових савета, сигурно остаје дуже концентрисан!