Рјечник

sr Сати   »   ru Время дня

8 [осам]

Сати

Сати

8 [восемь]

8 [vosemʹ]

Время дня

[Vremya dnya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Извините! И--ин-те- по-ал-йс-а! И________ п__________ И-в-н-т-, п-ж-л-й-т-! --------------------- Извините, пожалуйста! 0
I-v-nite, p--h-l-y---! I________ p___________ I-v-n-t-, p-z-a-u-s-a- ---------------------- Izvinite, pozhaluysta!
Молим Вас, колико је сати? К-то-ый --с? К______ ч___ К-т-р-й ч-с- ------------ Который час? 0
K-t-----c-a-? K______ c____ K-t-r-y c-a-? ------------- Kotoryy chas?
Много хвала! Боль-о- -пас---. Б______ с_______ Б-л-ш-е с-а-и-о- ---------------- Большое спасибо. 0
B-l-s--y--s--sib-. B________ s_______ B-l-s-o-e s-a-i-o- ------------------ Bolʹshoye spasibo.
Један је сат. С---ас--д-----с. С_____ о___ ч___ С-й-а- о-и- ч-с- ---------------- Сейчас один час. 0
S-----s---i- -h-s. S______ o___ c____ S-y-h-s o-i- c-a-. ------------------ Seychas odin chas.
Два су сата. Сейч-с-д-а ----. С_____ д__ ч____ С-й-а- д-а ч-с-. ---------------- Сейчас два часа. 0
S---h-- d-a--ha--. S______ d__ c_____ S-y-h-s d-a c-a-a- ------------------ Seychas dva chasa.
Три су сата. Сей-а----и-ч-с-. С_____ т__ ч____ С-й-а- т-и ч-с-. ---------------- Сейчас три часа. 0
S-y-has--r- --asa. S______ t__ c_____ S-y-h-s t-i c-a-a- ------------------ Seychas tri chasa.
Четири су сата. С--ч-- че---е часа. С_____ ч_____ ч____ С-й-а- ч-т-р- ч-с-. ------------------- Сейчас четыре часа. 0
S----a----e---e--hasa. S______ c______ c_____ S-y-h-s c-e-y-e c-a-a- ---------------------- Seychas chetyre chasa.
Пет је сати. Сейчас--ят---асов. С_____ п___ ч_____ С-й-а- п-т- ч-с-в- ------------------ Сейчас пять часов. 0
Seyc-----ya-ʹ --a-o-. S______ p____ c______ S-y-h-s p-a-ʹ c-a-o-. --------------------- Seychas pyatʹ chasov.
Шест је сати. Сейч-- ш--т--час--. С_____ ш____ ч_____ С-й-а- ш-с-ь ч-с-в- ------------------- Сейчас шесть часов. 0
S--ch-s----s-- ----ov. S______ s_____ c______ S-y-h-s s-e-t- c-a-o-. ---------------------- Seychas shestʹ chasov.
Седам је сати. С-й-ас-се-- ча--в. С_____ с___ ч_____ С-й-а- с-м- ч-с-в- ------------------ Сейчас семь часов. 0
Seyc--s-s----c-a--v. S______ s___ c______ S-y-h-s s-m- c-a-o-. -------------------- Seychas semʹ chasov.
Осам је сати. С-йча- --с-м- ча-ов. С_____ в_____ ч_____ С-й-а- в-с-м- ч-с-в- -------------------- Сейчас восемь часов. 0
S--ch-s -ose-ʹ c--s--. S______ v_____ c______ S-y-h-s v-s-m- c-a-o-. ---------------------- Seychas vosemʹ chasov.
Девет је сати . Се-------в-т- -ас--. С_____ д_____ ч_____ С-й-а- д-в-т- ч-с-в- -------------------- Сейчас девять часов. 0
Se-c--- d-v--tʹ----so-. S______ d______ c______ S-y-h-s d-v-a-ʹ c-a-o-. ----------------------- Seychas devyatʹ chasov.
Десет је сати. С-йчас д--я-ь-ч--о-. С_____ д_____ ч_____ С-й-а- д-с-т- ч-с-в- -------------------- Сейчас десять часов. 0
Se---a--de-yat------ov. S______ d______ c______ S-y-h-s d-s-a-ʹ c-a-o-. ----------------------- Seychas desyatʹ chasov.
Једанаест је сати. Се--а- од---а------ч-с--. С_____ о__________ ч_____ С-й-а- о-и-н-д-а-ь ч-с-в- ------------------------- Сейчас одиннадцать часов. 0
S-y-h-s-o-inn-dts----chaso-. S______ o___________ c______ S-y-h-s o-i-n-d-s-t- c-a-o-. ---------------------------- Seychas odinnadtsatʹ chasov.
Дванаест је сати. С-й-а- дв--ад-а-ь -асо-. С_____ д_________ ч_____ С-й-а- д-е-а-ц-т- ч-с-в- ------------------------ Сейчас двенадцать часов. 0
Seyc-a- dvena-ts-tʹ c-aso-. S______ d__________ c______ S-y-h-s d-e-a-t-a-ʹ c-a-o-. --------------------------- Seychas dvenadtsatʹ chasov.
Једна минута има шездесет секунди. В одн-й мин--е --ст--есят-се--н-. В о____ м_____ ш_________ с______ В о-н-й м-н-т- ш-с-ь-е-я- с-к-н-. --------------------------------- В одной минуте шестьдесят секунд. 0
V-o-n----i-ut-----st-d--ya- -e--nd. V o____ m_____ s___________ s______ V o-n-y m-n-t- s-e-t-d-s-a- s-k-n-. ----------------------------------- V odnoy minute shestʹdesyat sekund.
Један сат има шездесет минута. В о-но- --се-шес----ся--минут. В о____ ч___ ш_________ м_____ В о-н-м ч-с- ш-с-ь-е-я- м-н-т- ------------------------------ В одном часе шестьдесят минут. 0
V ---o--chas---he--ʹ-es--- -i-ut. V o____ c____ s___________ m_____ V o-n-m c-a-e s-e-t-d-s-a- m-n-t- --------------------------------- V odnom chase shestʹdesyat minut.
Један дан има двадесет и четири сата. В од-ом--н--д-а-цать че---- часа. В о____ д__ д_______ ч_____ ч____ В о-н-м д-е д-а-ц-т- ч-т-р- ч-с-. --------------------------------- В одном дне двадцать четыре часа. 0
V---n-- -ne-dv-dtsat--c---y-e --asa. V o____ d__ d________ c______ c_____ V o-n-m d-e d-a-t-a-ʹ c-e-y-e c-a-a- ------------------------------------ V odnom dne dvadtsatʹ chetyre chasa.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...