Рјечник

sr Сати   »   ja 時刻

8 [осам]

Сати

Сати

8 [八]

8 [hachi]

時刻

[jikoku]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јапански Игра Више
Извините! すみません ! すみません ! すみません ! すみません ! すみません ! 0
su-i--se-! sumimasen! s-m-m-s-n- ---------- sumimasen!
Молим Вас, колико је сати? 今 、 何時 です か ? 今 、 何時 です か ? 今 、 何時 です か ? 今 、 何時 です か ? 今 、 何時 です か ? 0
ima, -tsudesuk-? ima, itsudesuka? i-a- i-s-d-s-k-? ---------------- ima, itsudesuka?
Много хвала! どうも ありがとう ございます 。 どうも ありがとう ございます 。 どうも ありがとう ございます 。 どうも ありがとう ございます 。 どうも ありがとう ございます 。 0
d--o a--gatōg---i---u. dōmo arigatōgozaimasu. d-m- a-i-a-ō-o-a-m-s-. ---------------------- dōmo arigatōgozaimasu.
Један је сат. 一時 です 。 一時 です 。 一時 です 。 一時 です 。 一時 です 。 0
i-h--ides-. ichijidesu. i-h-j-d-s-. ----------- ichijidesu.
Два су сата. 二時 です 。 二時 です 。 二時 です 。 二時 です 。 二時 です 。 0
ni-------. ni-jidesu. n---i-e-u- ---------- ni-jidesu.
Три су сата. 三時 です 。 三時 です 。 三時 です 。 三時 です 。 三時 です 。 0
san----es-. san-jidesu. s-n-j-d-s-. ----------- san-jidesu.
Четири су сата. 四時 です 。 四時 です 。 四時 です 。 四時 です 。 四時 です 。 0
s-i---desu. shi-jidesu. s-i-j-d-s-. ----------- shi-jidesu.
Пет је сати. 五時 です 。 五時 です 。 五時 です 。 五時 です 。 五時 です 。 0
g-j--esu. gojidesu. g-j-d-s-. --------- gojidesu.
Шест је сати. 六時 です 。 六時 です 。 六時 です 。 六時 です 。 六時 です 。 0
ro-u-j-de-u. roku-jidesu. r-k---i-e-u- ------------ roku-jidesu.
Седам је сати. 七時 です 。 七時 です 。 七時 です 。 七時 です 。 七時 です 。 0
s--chi-i-es-. shichijidesu. s-i-h-j-d-s-. ------------- shichijidesu.
Осам је сати. 八時 です 。 八時 です 。 八時 です 。 八時 です 。 八時 です 。 0
h--hij---s-. hachijidesu. h-c-i-i-e-u- ------------ hachijidesu.
Девет је сати . 九時 です 。 九時 です 。 九時 です 。 九時 です 。 九時 です 。 0
k-j---s-. kujidesu. k-j-d-s-. --------- kujidesu.
Десет је сати. 十時 です 。 十時 です 。 十時 です 。 十時 です 。 十時 です 。 0
jū--desu. jūjidesu. j-j-d-s-. --------- jūjidesu.
Једанаест је сати. 十一時 です 。 十一時 です 。 十一時 です 。 十一時 です 。 十一時 です 。 0
j- -----j-d-su. jū ichi-jidesu. j- i-h---i-e-u- --------------- jū ichi-jidesu.
Дванаест је сати. 十二時 です 。 十二時 です 。 十二時 です 。 十二時 です 。 十二時 です 。 0
jū-itok-de-u. jūnitokidesu. j-n-t-k-d-s-. ------------- jūnitokidesu.
Једна минута има шездесет секунди. 一分は 六十秒 です 。 一分は 六十秒 です 。 一分は 六十秒 です 。 一分は 六十秒 です 。 一分は 六十秒 です 。 0
i--ib- -- ---u -ū-b-ō--s-. ichibu wa roku jū-byōdesu. i-h-b- w- r-k- j---y-d-s-. -------------------------- ichibu wa roku jū-byōdesu.
Један сат има шездесет минута. 一時間は 六十分 です 。 一時間は 六十分 です 。 一時間は 六十分 です 。 一時間は 六十分 です 。 一時間は 六十分 です 。 0
ic-ij--a- w- --ku jū-u---su. ichijikan wa roku jūbundesu. i-h-j-k-n w- r-k- j-b-n-e-u- ---------------------------- ichijikan wa roku jūbundesu.
Један дан има двадесет и четири сата. 一日は 二十四時間 です 。 一日は 二十四時間 です 。 一日は 二十四時間 です 。 一日は 二十四時間 です 。 一日は 二十四時間 です 。 0
t-u-t--h- wa-ni-jū-sh---ikan--s-. tsuitachi wa ni jū shi-jikandesu. t-u-t-c-i w- n- j- s-i-j-k-n-e-u- --------------------------------- tsuitachi wa ni jū shi-jikandesu.

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...