Рјечник

sr Зависне реченице са да 1   »   ru Подчиненные предложения с что 1

91 [деведесет и један]

Зависне реченице са да 1

Зависне реченице са да 1

91 [девяносто один]

91 [devyanosto odin]

Подчиненные предложения с что 1

Podchinennyye predlozheniya s chto 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Време ће можда сутра бити боље. М-ж-- -ы-ь---авт---п-года -удет лу-ше. М____ б____ з_____ п_____ б____ л_____ М-ж-т б-т-, з-в-р- п-г-д- б-д-т л-ч-е- -------------------------------------- Может быть, завтра погода будет лучше. 0
Moz--t -ytʹ---a--r- p-g-d- b-d-t----h-h-. M_____ b____ z_____ p_____ b____ l_______ M-z-e- b-t-, z-v-r- p-g-d- b-d-t l-c-s-e- ----------------------------------------- Mozhet bytʹ, zavtra pogoda budet luchshe.
Одакле знате то? Отку-- Вы э-о-з-ае-е? О_____ В_ э__ з______ О-к-д- В- э-о з-а-т-? --------------------- Откуда Вы это знаете? 0
O-k-d- -y-et- z--y---? O_____ V_ e__ z_______ O-k-d- V- e-o z-a-e-e- ---------------------- Otkuda Vy eto znayete?
Ја се надам да ће бити боље. Я над-ю----ч---буде---уч--. Я н_______ ч__ б____ л_____ Я н-д-ю-ь- ч-о б-д-т л-ч-е- --------------------------- Я надеюсь, что будет лучше. 0
Y---a------, cht--budet lu-hsh-. Y_ n________ c___ b____ l_______ Y- n-d-y-s-, c-t- b-d-t l-c-s-e- -------------------------------- Ya nadeyusʹ, chto budet luchshe.
Он долази сасвим сигурно. Он т-чн--при-ё-. О_ т____ п______ О- т-ч-о п-и-ё-. ---------------- Он точно придёт. 0
On----h-o--r--ët. O_ t_____ p______ O- t-c-n- p-i-ë-. ----------------- On tochno pridët.
Да ли је то сигурно? Это ---н-? Э__ т_____ Э-о т-ч-о- ---------- Это точно? 0
E-o -oc---? E__ t______ E-o t-c-n-? ----------- Eto tochno?
Знам да он долази. Я -н--, ч-- -н-----ёт. Я з____ ч__ о_ п______ Я з-а-, ч-о о- п-и-ё-. ---------------------- Я знаю, что он придёт. 0
Ya--n-yu- chto-o- -r---t. Y_ z_____ c___ o_ p______ Y- z-a-u- c-t- o- p-i-ë-. ------------------------- Ya znayu, chto on pridët.
Он ће сигурно назвати. О---о--о п-звон-т. О_ т____ п________ О- т-ч-о п-з-о-и-. ------------------ Он точно позвонит. 0
On -o--no--o-v-n-t. O_ t_____ p________ O- t-c-n- p-z-o-i-. ------------------- On tochno pozvonit.
Стварно? Дей-т--тель-о? Д_____________ Д-й-т-и-е-ь-о- -------------- Действительно? 0
Deyst--t-l--o? D_____________ D-y-t-i-e-ʹ-o- -------------- Deystvitelʹno?
Ја верујем да ће назвати. Я д-м-ю, ч-о--н -озвонит. Я д_____ ч__ о_ п________ Я д-м-ю- ч-о о- п-з-о-и-. ------------------------- Я думаю, что он позвонит. 0
Ya-du-a-u- --to--n p---oni-. Y_ d______ c___ o_ p________ Y- d-m-y-, c-t- o- p-z-o-i-. ---------------------------- Ya dumayu, chto on pozvonit.
Вино је сигурно старо. Вино--очно ------. В___ т____ с______ В-н- т-ч-о с-а-о-. ------------------ Вино точно старое. 0
V-no-to---o --ar--e. V___ t_____ s_______ V-n- t-c-n- s-a-o-e- -------------------- Vino tochno staroye.
Знате ли то сигурно? В--э-- точн---н-е-е? В_ э__ т____ з______ В- э-о т-ч-о з-а-т-? -------------------- Вы это точно знаете? 0
V- --o--o-h-o --ayet-? V_ e__ t_____ z_______ V- e-o t-c-n- z-a-e-e- ---------------------- Vy eto tochno znayete?
Ја претпостављам да је старо. Я-д--а-,--т---н---тар--. Я д_____ ч__ о__ с______ Я д-м-ю- ч-о о-о с-а-о-. ------------------------ Я думаю, что оно старое. 0
Y----mayu, -ht--ono-sta---e. Y_ d______ c___ o__ s_______ Y- d-m-y-, c-t- o-o s-a-o-e- ---------------------------- Ya dumayu, chto ono staroye.
Наш шеф добро изгледа. Наш -еф--ор-ш- вы-----т. Н__ ш__ х_____ в________ Н-ш ш-ф х-р-ш- в-г-я-и-. ------------------------ Наш шеф хорошо выглядит. 0
Nash -he---h-ro--o --g-ya-i-. N___ s___ k_______ v_________ N-s- s-e- k-o-o-h- v-g-y-d-t- ----------------------------- Nash shef khorosho vyglyadit.
Сматрате ли? В---а-оди--? В_ н________ В- н-х-д-т-? ------------ Вы находите? 0
Vy n-kho-ite? V_ n_________ V- n-k-o-i-e- ------------- Vy nakhodite?
Сматрам да чак врло добро изгледа. Мне-к-ж----, чт---- да---оч--- --р--о ---л----. М__ к_______ ч__ о_ д___ о____ х_____ в________ М-е к-ж-т-я- ч-о о- д-ж- о-е-ь х-р-ш- в-г-я-и-. ----------------------------------------------- Мне кажется, что он даже очень хорошо выглядит. 0
Mn- ka---t-------t---- ---he----enʹ-khor-sho v----a-it. M__ k_________ c___ o_ d____ o_____ k_______ v_________ M-e k-z-e-s-a- c-t- o- d-z-e o-h-n- k-o-o-h- v-g-y-d-t- ------------------------------------------------------- Mne kazhetsya, chto on dazhe ochenʹ khorosho vyglyadit.
Шеф сигурно има девојку. У-ш-ф- -оч-о е-т- -о-р-г-. У ш___ т____ е___ п_______ У ш-ф- т-ч-о е-т- п-д-у-а- -------------------------- У шефа точно есть подруга. 0
U sh-fa --ch-- -e----po-rug-. U s____ t_____ y____ p_______ U s-e-a t-c-n- y-s-ʹ p-d-u-a- ----------------------------- U shefa tochno yestʹ podruga.
Верујете ли стварно? Вы-де-ст-ит---но-так д-м-ет-? В_ д____________ т__ д_______ В- д-й-т-и-е-ь-о т-к д-м-е-е- ----------------------------- Вы действительно так думаете? 0
Vy d-yst-i-el--- --k-d-may-te? V_ d____________ t__ d________ V- d-y-t-i-e-ʹ-o t-k d-m-y-t-? ------------------------------ Vy deystvitelʹno tak dumayete?
Врло је могуће да има девојку. В-о--е -оз--жно----о-----го-е-т--под-у-а. В_____ в________ ч__ у н___ е___ п_______ В-о-н- в-з-о-н-, ч-о у н-г- е-т- п-д-у-а- ----------------------------------------- Вполне возможно, что у него есть подруга. 0
V--l---vo---z--------o-u --g--yest--p-d-u-a. V_____ v_________ c___ u n___ y____ p_______ V-o-n- v-z-o-h-o- c-t- u n-g- y-s-ʹ p-d-u-a- -------------------------------------------- Vpolne vozmozhno, chto u nego yestʹ podruga.

Шпански језик

Шпански спада у светске језике. За 380 милиона људи ово је матерњи језик. Осим тога га и многи људи говоре као страни језик. Тиме је шпански један од најважнијих светских језика. Он је такође највећи и од свих романских језика. Шпанци свој језик називају espa ñ ol или castellano .(еспањол/кастелано ). Термин кастелано нам указује на порекло шпанскиг језика. Развио се из језика говореног у пределу Кастиље. Већина Шпанаца говорила је кастелано још у 16. веку. У данашње време се кастелано и еспањол употребљавају као синоними. Но ово може имати и политичку димензију. Шпански језик је распрострањиван освајањима и колонизацијом. Такође се говори у западној Африци и на Филипинима. Ипак, највише људи га говори у Америци. Шпански језик доминира у централној и јужној Америци. Ипак, број људи који се служи шпанским расте и у САД. Овде га говори око 50 милиона људи. А то је много више него у самој Шпанији! Амерички шпански се разликује од европског шпанског. На разлике наилазимо и у речнику и у граматици. У Америци се, на пример, употребљава другачије прошло време. У речнику такође има пуно разлика. Неке речи су у употреби само у Америци, неке само у Шпанији. Али ни у Америци шпански није униформан језик. Постоје многе варијације шпанског. После енглеског, шпански се најчешће учи као страни језик. А може се научити релативно брзо. Шта још чекате? - ¡ Vamos !