短语手册

zh 认识,相识   »   mk Запознавање

3[三]

认识,相识

认识,相识

3 [три]

3 [tri]

Запознавање

[Zapoznavaњye]

选择您想要查看翻译的方式:   
中文(简体) 马其顿语 播放 更多
你好 /喂 ! Зд-а--! З______ З-р-в-! ------- Здраво! 0
Z----o! Z______ Z-r-v-! ------- Zdravo!
你好 ! До------н! Д____ д___ Д-б-р д-н- ---------- Добар ден! 0
D-b-r-dy--! D____ d____ D-b-r d-e-! ----------- Dobar dyen!
你 好 吗 /最近 怎么 样 ? Ка-о -и? К___ с__ К-к- с-? -------- Како си? 0
Kak- s-? K___ s__ K-k- s-? -------- Kako si?
您 来自 欧洲 吗 ? Д--ѓате--- од-Ев-опа? Д______ л_ о_ Е______ Д-а-а-е л- о- Е-р-п-? --------------------- Доаѓате ли од Европа? 0
D-aѓa--e--- o- -e--op-? D_______ l_ o_ Y_______ D-a-a-y- l- o- Y-v-o-a- ----------------------- Doaѓatye li od Yevropa?
您 来自 美国 吗 ? Д--ѓа---л- -д А----ка? Д______ л_ о_ А_______ Д-а-а-е л- о- А-е-и-а- ---------------------- Доаѓате ли од Америка? 0
D---a-y- li-od -------a? D_______ l_ o_ A________ D-a-a-y- l- o- A-y-r-k-? ------------------------ Doaѓatye li od Amyerika?
您 来自 亚洲 吗 ? Д-----е-------А-и-а? Д______ л_ о_ А_____ Д-а-а-е л- о- А-и-а- -------------------- Доаѓате ли од Азија? 0
D-a-a-y- li-od -z---? D_______ l_ o_ A_____ D-a-a-y- l- o- A-i-a- --------------------- Doaѓatye li od Aziјa?
您 住在 哪一个 宾馆 ? В---о- -о--л ж-ве--е? В_ к__ х____ ж_______ В- к-ј х-т-л ж-в-е-е- --------------------- Во кој хотел живеете? 0
V- -----h-ty-l-ʐi-ye-e--e? V_ k__ k______ ʐ__________ V- k-ј k-o-y-l ʐ-v-e-e-y-? -------------------------- Vo koј khotyel ʐivyeyetye?
您 在 这里 已经 多久 了 ? Ко-к- -ол-- сте--еќе ---е? К____ д____ с__ в___ о____ К-л-у д-л-о с-е в-ќ- о-д-? -------------------------- Колку долго сте веќе овде? 0
Ko-k------g----t-----ek--e ov-y-? K_____ d_____ s___ v______ o_____ K-l-o- d-l-u- s-y- v-e-j-e o-d-e- --------------------------------- Kolkoo dolguo stye vyekjye ovdye?
您 要 停留 多久 ? Ко--у д-----о-тан-в-т-? К____ д____ о__________ К-л-у д-л-о о-т-н-в-т-? ----------------------- Колку долго останувате? 0
K--ko----lg-----t--o-v--y-? K_____ d_____ o____________ K-l-o- d-l-u- o-t-n-o-a-y-? --------------------------- Kolkoo dolguo ostanoovatye?
您 喜欢 这里 吗 ? В- с- -о--ѓа-л---вд-? В_ с_ д_____ л_ о____ В- с- д-п-ѓ- л- о-д-? --------------------- Ви се допаѓа ли овде? 0
V--sye dop-ѓ- li o--y-? V_ s__ d_____ l_ o_____ V- s-e d-p-ѓ- l- o-d-e- ----------------------- Vi sye dopaѓa li ovdye?
您 在 这里 度假 吗 ? Дали ст---вде -- -д--р? Д___ с__ о___ н_ о_____ Д-л- с-е о-д- н- о-м-р- ----------------------- Дали сте овде на одмор? 0
D--i s-ye ov----na------? D___ s___ o____ n_ o_____ D-l- s-y- o-d-e n- o-m-r- ------------------------- Dali stye ovdye na odmor?
欢迎 您 到 我这儿 来 ! П-с-т-т----! П_______ м__ П-с-т-т- м-! ------------ Посетете ме! 0
Pos-e-ye--e--y-! P__________ m___ P-s-e-y-t-e m-e- ---------------- Posyetyetye mye!
这是 我的 住址 。 Ев- ја м-ја-а-------. Е__ ј_ м_____ а______ Е-е ј- м-ј-т- а-р-с-. --------------------- Еве ја мојата адреса. 0
Ye----ј----јat--a--ye-a. Y____ ј_ m_____ a_______ Y-v-e ј- m-ј-t- a-r-e-a- ------------------------ Yevye јa moјata adryesa.
我们 明天 见面 吗 ? Ќе -----д-м- ---у---? Ќ_ с_ в_____ л_ у____ Ќ- с- в-д-м- л- у-р-? --------------------- Ќе се видиме ли утре? 0
Kj---s---vi-i-------oo----? K___ s__ v______ l_ o______ K-y- s-e v-d-m-e l- o-t-y-? --------------------------- Kjye sye vidimye li ootrye?
我 很 抱歉, 我 已 有 安排 了 。 Ж---м------ма- в-ќе ----о -с-----ра--. Ж__ м_ е_ и___ в___ н____ и___________ Ж-л м- е- и-а- в-ќ- н-ш-о и-п-а-и-а-о- -------------------------------------- Жал ми е, имам веќе нешто испланирано. 0
ʐ-l mi-y---i-a---ye-----n-e-h-o is-lan---no. ʐ__ m_ y__ i___ v______ n______ i___________ ʐ-l m- y-, i-a- v-e-j-e n-e-h-o i-p-a-i-a-o- -------------------------------------------- ʐal mi ye, imam vyekjye nyeshto isplanirano.
再见 ! Ча-! Ч___ Ч-о- ---- Чао! 0
Ch--! C____ C-a-! ----- Chao!
再见 ! Дов----а-е! Д__________ Д-в-д-в-њ-! ----------- Довидување! 0
D--i-oo----e! D____________ D-v-d-o-a-y-! ------------- Dovidoovaњye!
一会儿 见 ! Д- --ско--! Д_ н_______ Д- н-с-о-о- ----------- До наскоро! 0
Do-nas----! D_ n_______ D- n-s-o-o- ----------- Do naskoro!

字母

我们可以通过语言来相互沟通。 我们告诉别人我们的所思所感。 书面文字同样具有这样的功能。 大部分语言都有自己的文字。 文字由字符构成。 这些字符可以以不同的形式出现。 许多文字以注音符号构成。 这些文字的注音符号被称之为字母。 一个字母就是一个图形字符的规则性组合。 这些字符又通过特定的组合规则组构词语。 每个字符都有一个固定的读音。 ‘Alphabet’这个单词起源于希腊语。 希腊语里的前二个字母分别叫作‘Alpha’和‘Beta’。 历史上曾经有过许多不一样的字母。 早在三千多年前人类就已经在使用文字符号。 文字符号在古代是神秘的象征。 只有极少数人才知道它们的真正含义。 后来这些字符失去了它们的象征特性。 今天的字母已经没有任何意思。 它们只有在与其它字母组合时才能产生涵义。 而像汉语的象形文字则是以另外一种形式在起作用。 象形文字就像一幅画,蕴含着画面所指向的涵义。 当我们书写时,我们的思维也在编码。 我们运用文字符号记录我们的知识。 我们的大脑学会了如何对字母进行解码。 字符构成了词汇,词汇构成了思想。 因此一篇文章可以流传千年而不衰。 并且仍然能够被读者所理解…