Lauseita

fi Adjektiiveja 2   »   sr Придеви 2

79 [seitsemänkymmentäyhdeksän]

Adjektiiveja 2

Adjektiiveja 2

79 [седамдесет и девет]

79 [sedamdeset i devet]

Придеви 2

[Pridevi 2]

Valitse, miten haluat nähdä käännöksen:   
suomi serbia Toista Lisää
Minulla on sininen mekko päälläni. Ја им-м-н--себи ---ву-х-љ-н-. Ја имам на себи плаву хаљину. Ј- и-а- н- с-б- п-а-у х-љ-н-. ----------------------------- Ја имам на себи плаву хаљину. 0
Ja---a-----s-b--pl-vu--a-j--u. Ja imam na sebi plavu haljinu. J- i-a- n- s-b- p-a-u h-l-i-u- ------------------------------ Ja imam na sebi plavu haljinu.
Minulla on punainen mekko päälläni. Ја---ам -- -еб- --ве-у-х---ну. Ја имам на себи црвену хаљину. Ј- и-а- н- с-б- ц-в-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи црвену хаљину. 0
J--ima--na--e-i c--e---ha-jin-. Ja imam na sebi crvenu haljinu. J- i-a- n- s-b- c-v-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi crvenu haljinu.
Minulla on vihreä mekko päälläni. Ј- -м-м н--с-би зелен---а-и--. Ја имам на себи зелену хаљину. Ј- и-а- н- с-б- з-л-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи зелену хаљину. 0
Ja im-m ----eb- -e-e-- h-ljinu. Ja imam na sebi zelenu haljinu. J- i-a- n- s-b- z-l-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi zelenu haljinu.
Minä ostan mustan laukun. Ј---у--ј-м-црн- -орб-. Ја купујем црну торбу. Ј- к-п-ј-м ц-н- т-р-у- ---------------------- Ја купујем црну торбу. 0
J--k--ujem --nu---rb-. Ja kupujem crnu torbu. J- k-p-j-m c-n- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem crnu torbu.
Minä ostan ruskean laukun. Ја к-п-јем-сме-у----б-. Ја купујем смеђу торбу. Ј- к-п-ј-м с-е-у т-р-у- ----------------------- Ја купујем смеђу торбу. 0
Ja ku-uj-m --e-u-t--b-. Ja kupujem smeđu torbu. J- k-p-j-m s-e-u t-r-u- ----------------------- Ja kupujem smeđu torbu.
Minä ostan valkoisen laukun. Ја -упу-ем -елу-то--у. Ја купујем белу торбу. Ј- к-п-ј-м б-л- т-р-у- ---------------------- Ја купујем белу торбу. 0
J---u---em -elu to---. Ja kupujem belu torbu. J- k-p-j-m b-l- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem belu torbu.
Minä tarvitsen uuden auton. Ј--тре-а- -ово-аут-. Ја требам ново ауто. Ј- т-е-а- н-в- а-т-. -------------------- Ја требам ново ауто. 0
Ja t--b-- n-vo--u-o. Ja trebam novo auto. J- t-e-a- n-v- a-t-. -------------------- Ja trebam novo auto.
Minä tarvitsen nopean auton. Ја т----м-б--о-аут-. Ја требам брзо ауто. Ј- т-е-а- б-з- а-т-. -------------------- Ја требам брзо ауто. 0
Ja --ebam-br-o a--o. Ja trebam brzo auto. J- t-e-a- b-z- a-t-. -------------------- Ja trebam brzo auto.
Minä tarvitsen mukavan auton. Ја -ре--- -д-б---а---. Ја требам удобан ауто. Ј- т-е-а- у-о-а- а-т-. ---------------------- Ја требам удобан ауто. 0
J- -re--m --ob-n-a--o. Ja trebam udoban auto. J- t-e-a- u-o-a- a-t-. ---------------------- Ja trebam udoban auto.
Tuolla ylhäällä asuu vanha nainen. Т----г--е---а---е-ј---а--т-р- жен-. Тамо горе станује једна стара жена. Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а с-а-а ж-н-. ----------------------------------- Тамо горе станује једна стара жена. 0
T-------- s-an--e--edna--t--a -ena. Tamo gore stanuje jedna stara žena. T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a s-a-a ž-n-. ----------------------------------- Tamo gore stanuje jedna stara žena.
Tuolla ylhäällä asuu lihava nainen. Та-- г--е ст---је је-н----бела-же-а. Тамо горе станује једна дебела жена. Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а д-б-л- ж-н-. ------------------------------------ Тамо горе станује једна дебела жена. 0
T--o go-- --a--j- ---na-deb----že--. Tamo gore stanuje jedna debela žena. T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a d-b-l- ž-n-. ------------------------------------ Tamo gore stanuje jedna debela žena.
Tuolla alhaalla asuu utelias nainen. Т-м- -оле-------- ј-д-- ра--з---- -е-а. Тамо доле станује једна радознала жена. Т-м- д-л- с-а-у-е ј-д-а р-д-з-а-а ж-н-. --------------------------------------- Тамо доле станује једна радознала жена. 0
Tam--d-l- -ta-u---j---a -a-oz---a ž--a. Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. T-m- d-l- s-a-u-e j-d-a r-d-z-a-a ž-n-. --------------------------------------- Tamo dole stanuje jedna radoznala žena.
Vieraamme olivat mukavaa väkeä. Наш----ст- су---ли----ги -у-и. Наши гости су били драги људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- д-а-и љ-д-. ------------------------------ Наши гости су били драги људи. 0
Na-i---sti -u-bi-i-d-agi-l--di. Naši gosti su bili dragi ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- d-a-i l-u-i- ------------------------------- Naši gosti su bili dragi ljudi.
Vieraamme olivat kohteliasta väkeä. Наши -ос-и------ли ----у--и--уди. Наши гости су били културни људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- к-л-у-н- љ-д-. --------------------------------- Наши гости су били културни људи. 0
N--i----t- -- -ili-ku--u--i-lj-di. Naši gosti su bili kulturni ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- k-l-u-n- l-u-i- ---------------------------------- Naši gosti su bili kulturni ljudi.
Vieraamme olivat kiinnostavaa väkeä. Наш---о-т- су--ил- -нтере--нт-и--у-и. Наши гости су били интересантни људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- и-т-р-с-н-н- љ-д-. ------------------------------------- Наши гости су били интересантни људи. 0
N--- gos-- s- -il- i--e-------- --udi. Naši gosti su bili interesantni ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- i-t-r-s-n-n- l-u-i- -------------------------------------- Naši gosti su bili interesantni ljudi.
Minulla on kilttejä lapsia. Ј--и-ам--рагу-дец-. Ја имам драгу децу. Ј- и-а- д-а-у д-ц-. ------------------- Ја имам драгу децу. 0
J- --am-d-a-u--ecu. Ja imam dragu decu. J- i-a- d-a-u d-c-. ------------------- Ja imam dragu decu.
Mutta naapureilla on nenäkkäitä lapsia. А-и-к---и-е-им-ј--бе-об-аз-- ---у. Али комшије имају безобразну децу. А-и к-м-и-е и-а-у б-з-б-а-н- д-ц-. ---------------------------------- Али комшије имају безобразну децу. 0
Ali---mš--- ---ju-be-o-raznu d-cu. Ali komšije imaju bezobraznu decu. A-i k-m-i-e i-a-u b-z-b-a-n- d-c-. ---------------------------------- Ali komšije imaju bezobraznu decu.
Ovatko teidän lapsenne kilttejä? Је-у--и--а-- д--- до-ра? Јесу ли Ваша деца добра? Ј-с- л- В-ш- д-ц- д-б-а- ------------------------ Јесу ли Ваша деца добра? 0
Je-- l----ša -e-a--o---? Jesu li Vaša deca dobra? J-s- l- V-š- d-c- d-b-a- ------------------------ Jesu li Vaša deca dobra?

Lataa MP3 (.postinumero tiedostot)

Videota ei löytynyt!

Yksi kieli, monia muunnoksia

Vaikka puhuisimme vain yhtä kieltä, puhummekin monta kieltä. Mikään kieli ei ole itsenäinen järjestelmä. Jokaisessa kielessä on monia eri ulottuvuuksia. Kieli on elävä järjestelmä. Puhujat suuntautuvat aina keskustelukumppaneihinsa. Siksi ihmiset vaihtelevat kieltä, jota he puhuvat. Nämä vaihtelut ilmenevät eri muodoissa. Jokaisella kielellä on esimerkiksi jokin historia. Se on muuttunut ja muuttuu edelleen. Sen voi havaita siitä tosiasiasta, että vanhat ihmiset puhuvat eri lailla kuin nuoret ihmiset. Useimmissa kielissä on myös eri murteita. Monet murteiden puhujat voivat kuitenkin sopeutua ympäristöönsä. Joissakin tilanteissa he puhuvat vakiintunutta kieltä. Eri sosiaaliryhmillä on eri kieliä. Nuorten slangi tai metsästäjien slangi ovat tästä esimerkkejä. Useimmat ihmiset puhuvat eri lailla työssä kuin kotona. Monet käyttävät myös työssä ammattislangia. Puhutun ja kirjoitetun kielen välillä on myös eroja. Puhuttu kieli on tyypillisesti paljon yksinkertaisempaa kuin kirjoitettu kieli. Ero voi olla varsin suuri. Näin tapahtuu, kun kirjoitetut kielet eivät muutu pitkään aikaan. Puhujien pitää silloin opetella käyttämään kieltä ensin kirjoitetussa muodossa. Naisten ja miesten kieli on usein myös erilaista. Ero ei ole kovin suuri länsimaisissa yhteiskunnissa. Mutta on maita, joissa naiset puhuvat hyvin eri lailla kuin miehet. Joissakin kulttuureissa kohteliaisuudella on oma kielellinen muoto. Puhuminen ei siksi ole ollenkaan niin helppoa! Meidän pitää kiinnittää huomio samanaikaisesti moneen eri asiaan…