Fraseboek

af groot – klein   »   sr велико – мало

68 [agt en sestig]

groot – klein

groot – klein

68 [шездесет и осам]

68 [šezdeset i osam]

велико – мало

[veliko – malo]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
groot en klein вели---и -а-о в_____ и м___ в-л-к- и м-л- ------------- велико и мало 0
v--ik- ----lo v_____ i m___ v-l-k- i m-l- ------------- veliko i malo
Die olifant is groot. Сл-н ј- в--и-. С___ ј_ в_____ С-о- ј- в-л-к- -------------- Слон је велик. 0
S-------ve--k. S___ j_ v_____ S-o- j- v-l-k- -------------- Slon je velik.
Die muis is klein. Ми- ј---ал--. М__ ј_ м_____ М-ш ј- м-л-н- ------------- Миш је мален. 0
M---j- --l-n. M__ j_ m_____ M-š j- m-l-n- ------------- Miš je malen.
donker en helder та-н--- све--о т____ и с_____ т-м-о и с-е-л- -------------- тамно и светло 0
tamn--i--ve--o t____ i s_____ t-m-o i s-e-l- -------------- tamno i svetlo
Die nag is donker. Н-- ј---а-н-. Н__ ј_ т_____ Н-ћ ј- т-м-а- ------------- Ноћ је тамна. 0
Noć je-t----. N__ j_ t_____ N-c- j- t-m-a- -------------- Noć je tamna.
Die dag is helder. Д-н-ј--светао. Д__ ј_ с______ Д-н ј- с-е-а-. -------------- Дан је светао. 0
D-n------e-ao. D__ j_ s______ D-n j- s-e-a-. -------------- Dan je svetao.
oud en jonk ст-р- - мл-д-. с____ и м_____ с-а-о и м-а-о- -------------- старо и младо. 0
s--r- i-m---o. s____ i m_____ s-a-o i m-a-o- -------------- staro i mlado.
Ons oupa is baie oud. Н-- ---а--- ј-к---тар. Н__ д___ ј_ ј___ с____ Н-ш д-д- ј- ј-к- с-а-. ---------------------- Наш деда је јако стар. 0
Na--de-a--e --ko --ar. N__ d___ j_ j___ s____ N-š d-d- j- j-k- s-a-. ---------------------- Naš deda je jako star.
70 jaar gelede was hy nog jonk. П------го---а -ио--е --ш--л-д. П__ 7_ г_____ б__ ј_ ј__ м____ П-е 7- г-д-н- б-о ј- ј-ш м-а-. ------------------------------ Пре 70 година био је још млад. 0
P-e -- -odi-- bi- ----oš ---d. P__ 7_ g_____ b__ j_ j__ m____ P-e 7- g-d-n- b-o j- j-š m-a-. ------------------------------ Pre 70 godina bio je još mlad.
mooi en lelik леп- и --ж-о л___ и р____ л-п- и р-ж-о ------------ лепо и ружно 0
l--- - -u-no l___ i r____ l-p- i r-ž-o ------------ lepo i ružno
Die vlinder is mooi. Леп-и--је ---. Л_____ ј_ л___ Л-п-и- ј- л-п- -------------- Лептир је леп. 0
L----- je--ep. L_____ j_ l___ L-p-i- j- l-p- -------------- Leptir je lep.
Die spinnekop is lelik. П-у---е ру---. П___ ј_ р_____ П-у- ј- р-ж-н- -------------- Паук је ружан. 0
P-u---e-ruž-n. P___ j_ r_____ P-u- j- r-ž-n- -------------- Pauk je ružan.
Dik / vet en dun д------и-м----о д_____ и м_____ д-б-л- и м-ш-в- --------------- дебело и мршаво 0
d-be-o i m--avo d_____ i m_____ d-b-l- i m-š-v- --------------- debelo i mršavo
’n Vrou van 100kg is dik / vet. Ж--а--д---0 --ла--е д-б-ла. Ж___ о_ 1__ к___ ј_ д______ Ж-н- о- 1-0 к-л- ј- д-б-л-. --------------------------- Жена од 100 кила је дебела. 0
Že-a -d --0-ki-- j---eb-la. Ž___ o_ 1__ k___ j_ d______ Ž-n- o- 1-0 k-l- j- d-b-l-. --------------------------- Žena od 100 kila je debela.
’n Man van 50kg is dun. М------- од -- -ила ј---рш-в. М_______ о_ 5_ к___ ј_ м_____ М-ш-а-а- о- 5- к-л- ј- м-ш-в- ----------------------------- Мушкарац од 50 кила је мршав. 0
M-š-a----o--50-k--a-je-m-š-v. M_______ o_ 5_ k___ j_ m_____ M-š-a-a- o- 5- k-l- j- m-š-v- ----------------------------- Muškarac od 50 kila je mršav.
duur en goedkoop скуп- и --ф--но с____ и ј______ с-у-о и ј-ф-и-о --------------- скупо и јефтино 0
skup- - jef-i-o s____ i j______ s-u-o i j-f-i-o --------------- skupo i jeftino
Die motor is duur. Ау-- -е-с--п-. А___ ј_ с_____ А-т- ј- с-у-о- -------------- Ауто је скупо. 0
A--o-j--s-up-. A___ j_ s_____ A-t- j- s-u-o- -------------- Auto je skupo.
Die koerant is goedkoop. Н----- ---ј------. Н_____ с_ ј_______ Н-в-н- с- ј-ф-и-е- ------------------ Новине су јефтине. 0
No-ine-s- ---t-ne. N_____ s_ j_______ N-v-n- s- j-f-i-e- ------------------ Novine su jeftine.

Kodewisseling

Al hoe meer mense word tweetalig groot. Hulle kan meer as een taal praat. Baie van die mense wissel gereeld tussen tale. Hulle besluit volgens die situasie watter taal om te gebruik. By die werk praat hulle byvoorbeeld ’n ander taal as by die huis. So pas hulle by hul omgewing aan. Maar dis ook moontlik om spontaan van taal te verwissel. Dié verskynsel word kodewisseling genoem. In kodewisseling word die taal tydens die gesprek verander. Daar kan baie redes wees hoekom die spreker van taal verander. Hulle kan dikwels in die een taal nie aan die gepaste woord dink nie. Hulle kan hulself in die ander taal beter uitdruk. Dit kan ook wees dat die spreker in een van die tale meer selfversekerd voel. Hulle kies dan dié taal vir private of persoonlike dinge. Dikwels bestaan ’n sekere woord nie in die een taal nie. In dié geval moet die spreker tale wissel. Of hulle slaan tussen tale oor sodat hulle nie verstaan kan word nie. In so ’n geval werk kodewisseling soos ’n geheime taal. Vroeër was mense krities oor taalvermenging. Mense het gedink die spreker kan geen taal behoorlik praat nie. Nou word dit anders beskou. Kodewisseling word as ’n spesiale taalkundige vaardigheid erken. Dit kan interessant wees om sprekers dop te hou terwyl hulle kodewisseling toepas. Hulle verander dikwels nie net die taal wat hulle praat nie. Ander elemente van kommunikasie verander ook. Baie praat vinniger, harder of nadrukliker in die ander taal. Of hulle gebruik skielik meer gebare en gesigsuitdrukkings. Kodewisseling is ook ’n bietjie kultuurwisseling…