Fraseboek

af nodig het – wil   »   sr требати – хтети

69 [nege en sestig]

nodig het – wil

nodig het – wil

69 [шездесет и девет]

69 [šezdeset i devet]

требати – хтети

[trebati – hteti]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Ek het ’n bed nodig. Ј---р---м--р--ет. Ј_ т_____ к______ Ј- т-е-а- к-е-е-. ----------------- Ја требам кревет. 0
Ja tre--m -r--et. J_ t_____ k______ J- t-e-a- k-e-e-. ----------------- Ja trebam krevet.
Ek wil slaap. Ја--о-у -па-ат-. Ј_ х___ с_______ Ј- х-ћ- с-а-а-и- ---------------- Ја хоћу спавати. 0
Ja--oc-- --av-ti. J_ h___ s_______ J- h-c-u s-a-a-i- ----------------- Ja hoću spavati.
Is hier ’n bed? Има--- -в----реве-? И__ л_ о___ к______ И-а л- о-д- к-е-е-? ------------------- Има ли овде кревет? 0
Im--li--vd---r----? I__ l_ o___ k______ I-a l- o-d- k-e-e-? ------------------- Ima li ovde krevet?
Ek het ’n lamp nodig. Ј- -р-ба--лампу. Ј_ т_____ л_____ Ј- т-е-а- л-м-у- ---------------- Ја требам лампу. 0
Ja----b-m ----u. J_ t_____ l_____ J- t-e-a- l-m-u- ---------------- Ja trebam lampu.
Ek wil lees. Ја--о-- ч-тати. Ј_ х___ ч______ Ј- х-ћ- ч-т-т-. --------------- Ја хоћу читати. 0
J--hoću --tat-. J_ h___ č______ J- h-c-u č-t-t-. ---------------- Ja hoću čitati.
Is hier ’n lamp? И-- -- о-де-л-мп-? И__ л_ о___ л_____ И-а л- о-д- л-м-а- ------------------ Има ли овде лампа? 0
I---l- ovd- la---? I__ l_ o___ l_____ I-a l- o-d- l-m-a- ------------------ Ima li ovde lampa?
Ek het ’n telefoon nodig. Ј--тр---м телефон. Ј_ т_____ т_______ Ј- т-е-а- т-л-ф-н- ------------------ Ја требам телефон. 0
J--treba--tel----. J_ t_____ t_______ J- t-e-a- t-l-f-n- ------------------ Ja trebam telefon.
Ek wil bel. Ја -е-им-тел--о--р--и. Ј_ ж____ т____________ Ј- ж-л-м т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Ја желим телефонирати. 0
Ja-že-im-tel-f-ni--t-. J_ ž____ t____________ J- ž-l-m t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Ja želim telefonirati.
Is hier ’n telefoon? Им- ли--вд--т---фон? И__ л_ о___ т_______ И-а л- о-д- т-л-ф-н- -------------------- Има ли овде телефон? 0
Ima-li ov-e-te-e---? I__ l_ o___ t_______ I-a l- o-d- t-l-f-n- -------------------- Ima li ovde telefon?
Ek het ’n kamera nodig. Ја -р---м----ну --м---. Ј_ т_____ ј____ к______ Ј- т-е-а- ј-д-у к-м-р-. ----------------------- Ја требам једну камеру. 0
J- tr---- -ed-- -ame--. J_ t_____ j____ k______ J- t-e-a- j-d-u k-m-r-. ----------------------- Ja trebam jednu kameru.
Ek wil foto‘s neem. Ја хо-у -о-о--а-и-а-и. Ј_ х___ ф_____________ Ј- х-ћ- ф-т-г-а-и-а-и- ---------------------- Ја хоћу фотографисати. 0
Ja-ho-́- -o---r---s--i. J_ h___ f_____________ J- h-c-u f-t-g-a-i-a-i- ----------------------- Ja hoću fotografisati.
Is hier ’n kamera? И-- л---в-- ка-ер-? И__ л_ о___ к______ И-а л- о-д- к-м-р-? ------------------- Има ли овде камера? 0
I-a -i--vde --mera? I__ l_ o___ k______ I-a l- o-d- k-m-r-? ------------------- Ima li ovde kamera?
Ek het ’n rekenaar nodig. Ја требам-к-м-јут-р. Ј_ т_____ к_________ Ј- т-е-а- к-м-ј-т-р- -------------------- Ја требам компјутер. 0
Ja-t-eb-m--om-juter. J_ t_____ k_________ J- t-e-a- k-m-j-t-r- -------------------- Ja trebam kompjuter.
Ek wil ’n e-pos stuur. Ј- ---- -- по---ем---маил. Ј_ х___ д_ п______ е______ Ј- х-ћ- д- п-ш-љ-м е-м-и-. -------------------------- Ја хоћу да пошаљем е-маил. 0
Ja-h-ću d--p-š-ljem ---ail. J_ h___ d_ p_______ e______ J- h-c-u d- p-š-l-e- e-m-i-. ---------------------------- Ja hoću da pošaljem e-mail.
Is hier ’n rekenaar? И-а--- --д- к-мпј---р? И__ л_ о___ к_________ И-а л- о-д- к-м-ј-т-р- ---------------------- Има ли овде компјутер? 0
I-- -- -vd---ompj-te-? I__ l_ o___ k_________ I-a l- o-d- k-m-j-t-r- ---------------------- Ima li ovde kompjuter?
Ek het ’n pen nodig. Ј---ре-а- хе-и-с-у---овку. Ј_ т_____ х_______ о______ Ј- т-е-а- х-м-ј-к- о-о-к-. -------------------------- Ја требам хемијску оловку. 0
J---re--m he-i-sku -l--k-. J_ t_____ h_______ o______ J- t-e-a- h-m-j-k- o-o-k-. -------------------------- Ja trebam hemijsku olovku.
Ek wil iets skryf. Ј--хоћу да---ш-- --шт-. Ј_ х___ д_ п____ н_____ Ј- х-ћ- д- п-ш-м н-ш-о- ----------------------- Ја хоћу да пишем нешто. 0
J--h-----d--p-še- -e--o. J_ h___ d_ p____ n_____ J- h-c-u d- p-š-m n-š-o- ------------------------ Ja hoću da pišem nešto.
Is hier ’n blad papier en ’n pen? И-- ли-овде-л------п----- хем-јск- -лов-а? И__ л_ о___ л___ п_____ и х_______ о______ И-а л- о-д- л-с- п-п-р- и х-м-ј-к- о-о-к-? ------------------------------------------ Има ли овде лист папира и хемијска оловка? 0
I-- l--ovde l--t pa--r--i hem---k- o----a? I__ l_ o___ l___ p_____ i h_______ o______ I-a l- o-d- l-s- p-p-r- i h-m-j-k- o-o-k-? ------------------------------------------ Ima li ovde list papira i hemijska olovka?

Laai af MP3 (.zip lêers)

MP3 Afrikaans + Serwies (1-100) MP3 Serwies (1-100)
Geen video is gevind nie!

Masjienvertaling

Iemand wat teks wil laat vertaal, moet baie geld betaal. Professionele tolke of vertalers is duur. Tog word dit al hoe belangriker om ander tale te verstaan. Rekenaarwetenskaplikes en rekenaartaalkundiges wil dié probleem oplos. Hulle werk al ’n ruk aan die ontwikkeling van vertaalgereedskap. Deesdae is daar baie verskillende programme. Maar die gehalte van masjienvertalings is meestal nie hoog nie. Dis nie die programmeerders se skuld nie! Tale is baie ingewikkelde strukture. Rekenaars is aan die ander kant op eenvoudige wiskundige beginsels gegrond. Daarom kan hulle nie altyd tale korrek verwerk nie. ’n Vertaalprogram moet ’n taal volledig leer. Daarom moet kenners dit duisende woorde en reëls leer. Dit is feitlik onmoontlik. Dis eenvoudiger om die rekenaar syfers te laat verwerk. Dit kan ’n rekenaar goed doen! ’n Rekenaar kan uitwerk watter kombinasies algemeen is. Dit sien byvoorbeeld watter woorde dikwels langs mekaar staan. Daarvoor moet dit die teks in verskeie tale kry. So leer dit wat in sekere tale kenmerkend is. Dié statistiese metode sal geoutomatiseerde vertalings verbeter. Rekenaars kan egter nie mense vervang nie. Wat taal betref, kan geen masjien ’n menslike brein naboots nie. Vertalers en tolke sal nog lank werk hê! In die toekoms sal eenvoudige teks beslis deur rekenaars vertaal kan word. Liedjies, gedigte en letterkunde het aan die ander kant ’n lewende element nodig. Die menslike aanvoeling vir taal gee hulle lewe. En dis goed so…