Fraseboek

af Byvoeglike naamwoorde 3   »   sr Придеви 3

80 [tagtig]

Byvoeglike naamwoorde 3

Byvoeglike naamwoorde 3

80 [осамдесет]

80 [osamdeset]

Придеви 3

[Pridevi 3]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Sy het ’n hond. Он--им-----. О__ и__ п___ О-а и-а п-а- ------------ Она има пса. 0
On- --a psa. O__ i__ p___ O-a i-a p-a- ------------ Ona ima psa.
Die hond is groot. Пас----ве-и-. П__ ј_ в_____ П-с ј- в-л-к- ------------- Пас је велик. 0
P-s--e--e-ik. P__ j_ v_____ P-s j- v-l-k- ------------- Pas je velik.
Sy het ’n groot hond. Она-----в-л-ког -с-. О__ и__ в______ п___ О-а и-а в-л-к-г п-а- -------------------- Она има великог пса. 0
Ona -ma-v-likog-psa. O__ i__ v______ p___ O-a i-a v-l-k-g p-a- -------------------- Ona ima velikog psa.
Sy het ’n huis. Она-им-----у. О__ и__ к____ О-а и-а к-ћ-. ------------- Она има кућу. 0
On--ima-ku--u. O__ i__ k____ O-a i-a k-c-u- -------------- Ona ima kuću.
Die huis is klein. К--а -- -ал-. К___ ј_ м____ К-ћ- ј- м-л-. ------------- Кућа је мала. 0
K---- -e --l-. K___ j_ m____ K-c-a j- m-l-. -------------- Kuća je mala.
Sy het ’n klein huis. О-а ----м--- ку--. О__ и__ м___ к____ О-а и-а м-л- к-ћ-. ------------------ Она има малу кућу. 0
On- im----l--ku-́-. O__ i__ m___ k____ O-a i-a m-l- k-c-u- ------------------- Ona ima malu kuću.
Hy woon in ’n hotel. Он с--н----у--о-ел-. О_ с______ у х______ О- с-а-у-е у х-т-л-. -------------------- Он станује у хотелу. 0
On----nuj-----ot-l-. O_ s______ u h______ O- s-a-u-e u h-t-l-. -------------------- On stanuje u hotelu.
Die hotel is goedkoop. Х-т-- -е---фтин. Х____ ј_ ј______ Х-т-л ј- ј-ф-и-. ---------------- Хотел је јефтин. 0
H-t-l j-----t-n. H____ j_ j______ H-t-l j- j-f-i-. ---------------- Hotel je jeftin.
Hy woon in ’n goedkoop hotel. О------уј- --ј----н-м хо--л-. О_ с______ у ј_______ х______ О- с-а-у-е у ј-ф-и-о- х-т-л-. ----------------------------- Он станује у јефтином хотелу. 0
O---tan-je ---ef--n---h-----. O_ s______ u j_______ h______ O- s-a-u-e u j-f-i-o- h-t-l-. ----------------------------- On stanuje u jeftinom hotelu.
Hy het ’n motor / kar. О- им- -у--. О_ и__ а____ О- и-а а-т-. ------------ Он има ауто. 0
O--ima--uto. O_ i__ a____ O- i-a a-t-. ------------ On ima auto.
Die motor is duur. Ау-о ј----упо. А___ ј_ с_____ А-т- ј- с-у-о- -------------- Ауто је скупо. 0
Au-o-je-s-u-o. A___ j_ s_____ A-t- j- s-u-o- -------------- Auto je skupo.
Hy het ’n duur motor. Он-и-а---уп--а--о. О_ и__ с____ а____ О- и-а с-у-о а-т-. ------------------ Он има скупо ауто. 0
O- i-a -k-po --t-. O_ i__ s____ a____ O- i-a s-u-o a-t-. ------------------ On ima skupo auto.
Hy lees ’n roman. О- --т--р-м-н. О_ ч___ р_____ О- ч-т- р-м-н- -------------- Он чита роман. 0
O-----a ---a-. O_ č___ r_____ O- č-t- r-m-n- -------------- On čita roman.
Die roman is vervelig. Ро-ан--е-дос----. Р____ ј_ д_______ Р-м-н ј- д-с-д-н- ----------------- Роман је досадан. 0
Ro-a- je-d----a-. R____ j_ d_______ R-m-n j- d-s-d-n- ----------------- Roman je dosadan.
Hy lees ’n vervelige roman. О--ч----до-а--- -о---. О_ ч___ д______ р_____ О- ч-т- д-с-д-н р-м-н- ---------------------- Он чита досадан роман. 0
On či-a dos--an r---n. O_ č___ d______ r_____ O- č-t- d-s-d-n r-m-n- ---------------------- On čita dosadan roman.
Sy kyk ’n rolprent. Она---е-а ----. О__ г____ ф____ О-а г-е-а ф-л-. --------------- Она гледа филм. 0
O-- gle---film. O__ g____ f____ O-a g-e-a f-l-. --------------- Ona gleda film.
Die rolprent is spannend. Ф----је ---удљ--. Ф___ ј_ у________ Ф-л- ј- у-б-д-и-. ----------------- Филм је узбудљив. 0
F--m j- --b---jiv. F___ j_ u_________ F-l- j- u-b-d-j-v- ------------------ Film je uzbudljiv.
Sy kyk ’n spannende rolprent. О-а-г---- -зб-д-ив --лм. О__ г____ у_______ ф____ О-а г-е-а у-б-д-и- ф-л-. ------------------------ Она гледа узбудљив филм. 0
On--g-ed--uzbud---- film. O__ g____ u________ f____ O-a g-e-a u-b-d-j-v f-l-. ------------------------- Ona gleda uzbudljiv film.

Laai af MP3 (.zip lêers)

MP3 Afrikaans + Serwies (1-100) MP3 Serwies (1-100)
Geen video is gevind nie!

Die taal van die wetenskap

Wetenskapstaal is ’n taal op sy eie. Dit word vir vakkundige gesprekke gebruik. Dit word ook in akademiese publikasies aangewend. Vroeër was daar eenvormige akademiese tale. In die Europese streek het Latyns lank die wetenskap oorheers. Deesdae is Engels egter die belangrikste wetenskaplike taal. Wetenskaplike tale is vaktale. Hulle bevat baie spesifieke terme. Hul belangrikste kenmerk is standaardisering en normalisering. Baie sê wetenskaplikes praat doelbewus onverstaanbaar. Wanneer iets ingewikkeld is, lyk dit intelligenter. Wetenskap is egter op die waarheid gegrond. Daarom moet dit ’n neutrale taal gebruik. Daar is geen plek vir retoriese elemente of onduidelike sinne nie. Nietemin is daar baie voorbeelde van oorgekompliseerde taal. En dit lyk asof ingewikkelde taal mense fassineer! Studies het bewys dat ons meer vertroue in ingewikkelde taal het. Proefkonyne moes ’n paar vrae antwoord. Daarin moes hulle tussen verskeie antwoorde kies. Party antwoorde was eenvoudig en ander was op ’n baie ingewikkelde manier gestel. Die meeste proefkonyne het die ingewikkelder antwoord gekies. Maar dit maak geen sin nie! Die proefkonyne is deur die taal mislei. Al was die inhoud absurd, het die vorm hulle beïndruk. Dis egter nie altyd ’n kuns om in ingewikkelde taal te skryf nie. ’n Mens kan leer om eenvoudige inhoud ’n ingewikkelde taal te maak. Aan die ander kant is dit nie so eenvoudig om moeilike dinge maklik uit te druk nie. Die eenvoudige is dus dikwels eintlik ingewikkeld…