Fraseboek

af In die restaurant 4   »   sr У ресторану 4

32 [twee en dertig]

In die restaurant 4

In die restaurant 4

32 [тридесет и два]

32 [trideset i dva]

У ресторану 4

U restoranu 4

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
’n Pakkie slaptjips met tamatiesous. Ј-да-пут--ом---т са-кеч--ом. Ј_______ п______ с_ к_______ Ј-д-н-у- п-м-р-т с- к-ч-п-м- ---------------------------- Једанпут помфрит са кечапом. 0
J-danput -om-rit-sa--eč-p--. J_______ p______ s_ k_______ J-d-n-u- p-m-r-t s- k-č-p-m- ---------------------------- Jedanput pomfrit sa kečapom.
En twee met mayonnaise. И д--пут с -ајоне-о-. И д_____ с м_________ И д-а-у- с м-ј-н-з-м- --------------------- И двапут с мајонезом. 0
I d---u- s maj--e---. I d_____ s m_________ I d-a-u- s m-j-n-z-m- --------------------- I dvaput s majonezom.
En drie worsies met mosterd. И -рип-т-п-же-- -оба-и-у--а ----о-. И т_____ п_____ к_______ с_ с______ И т-и-у- п-ж-н- к-б-с-ц- с- с-н-о-. ----------------------------------- И трипут пржену кобасицу са сенфом. 0
I -riput---ž-nu-ko-asic- s--s-nfo-. I t_____ p_____ k_______ s_ s______ I t-i-u- p-ž-n- k-b-s-c- s- s-n-o-. ----------------------------------- I triput prženu kobasicu sa senfom.
Watter groente het u? Как-о-по-рће-им-т-? К____ п_____ и_____ К-к-о п-в-ћ- и-а-е- ------------------- Какво поврће имате? 0
K-k-- ---rc-e---a--? K____ p_____ i_____ K-k-o p-v-c-e i-a-e- -------------------- Kakvo povrće imate?
Het u bone? И-ате -и -асуља? И____ л_ п______ И-а-е л- п-с-љ-? ---------------- Имате ли пасуља? 0
Im--e li pas-l--? I____ l_ p_______ I-a-e l- p-s-l-a- ----------------- Imate li pasulja?
Het u blomkool? Им-те-ли-к--ф--ла? И____ л_ к________ И-а-е л- к-р-и-л-? ------------------ Имате ли карфиола? 0
I---e -i ka-f-o-a? I____ l_ k________ I-a-e l- k-r-i-l-? ------------------ Imate li karfiola?
Ek eet graag mielies. Ј--р--- ---ем--у-уру-. Ј_ р___ ј____ к_______ Ј- р-д- ј-д-м к-к-р-з- ---------------------- Ја радо једем кукуруз. 0
Ja-ra-o -e-e--kuk-ru-. J_ r___ j____ k_______ J- r-d- j-d-m k-k-r-z- ---------------------- Ja rado jedem kukuruz.
Ek eet graag komkommer. Ј- ра-о---дем -р-ста-ц-. Ј_ р___ ј____ к_________ Ј- р-д- ј-д-м к-а-т-в-е- ------------------------ Ја радо једем краставце. 0
Ja rad- j-d---kras-a-c-. J_ r___ j____ k_________ J- r-d- j-d-m k-a-t-v-e- ------------------------ Ja rado jedem krastavce.
Ek eet graag tamaties. Ј- --до----е----рад---. Ј_ р___ ј____ п________ Ј- р-д- ј-д-м п-р-д-ј-. ----------------------- Ја радо једем парадајз. 0
Ja ra---je-e- p--ad--z. J_ r___ j____ p________ J- r-d- j-d-m p-r-d-j-. ----------------------- Ja rado jedem paradajz.
Eet u ook graag prei? Ј-дете--и-и----р-до --а----к? Ј_____ л_ и В_ р___ п________ Ј-д-т- л- и В- р-д- п-а-и-у-? ----------------------------- Једете ли и Ви радо празилук? 0
Jedet- l--- V--------ra-il--? J_____ l_ i V_ r___ p________ J-d-t- l- i V- r-d- p-a-i-u-? ----------------------------- Jedete li i Vi rado praziluk?
Eet u ook graag suurkool? Ј-дет- -- В----до-и -ис-ли --п--? Ј_____ л_ В_ р___ и к_____ к_____ Ј-д-т- л- В- р-д- и к-с-л- к-п-с- --------------------------------- Једете ли Ви радо и кисели купус? 0
J----e l-----r-do i-kis-----up-s? J_____ l_ V_ r___ i k_____ k_____ J-d-t- l- V- r-d- i k-s-l- k-p-s- --------------------------------- Jedete li Vi rado i kiseli kupus?
Eet u ook graag lensies? Је-е----- -----д--- -ећу? Ј_____ л_ В_ р___ и л____ Ј-д-т- л- В- р-д- и л-ћ-? ------------------------- Једете ли Ви радо и лећу? 0
Jed-te-li----r-do ----c--? J_____ l_ V_ r___ i l____ J-d-t- l- V- r-d- i l-c-u- -------------------------- Jedete li Vi rado i leću?
Eet jy ook graag wortels? Је-е- ли-- т--р--о---рг---пу? Ј____ л_ и т_ р___ ш_________ Ј-д-ш л- и т- р-д- ш-р-а-е-у- ----------------------------- Једеш ли и ти радо шаргарепу? 0
Je-eš li-i--i--a-- šar------? J____ l_ i t_ r___ š_________ J-d-š l- i t- r-d- š-r-a-e-u- ----------------------------- Jedeš li i ti rado šargarepu?
Eet jy ook graag brokkoli? Једе- л- и т---а-----о--лe? Ј____ л_ и т_ р___ б_______ Ј-д-ш л- и т- р-д- б-о-у-e- --------------------------- Једеш ли и ти радо брокулe? 0
J---š li ---i-r-d---ro-u--? J____ l_ i t_ r___ b_______ J-d-š l- i t- r-d- b-o-u-e- --------------------------- Jedeš li i ti rado brokule?
Eet jy ook graag soetrissie? Ј-д---л--и----р--о п-п----? Ј____ л_ и т_ р___ п_______ Ј-д-ш л- и т- р-д- п-п-и-у- --------------------------- Једеш ли и ти радо паприку? 0
J-----l- ---- r--o p--ri--? J____ l_ i t_ r___ p_______ J-d-š l- i t- r-d- p-p-i-u- --------------------------- Jedeš li i ti rado papriku?
Ek hou nie van uie nie. Ј---е вол-м л-к. Ј_ н_ в____ л___ Ј- н- в-л-м л-к- ---------------- Ја не волим лук. 0
J- ne -olim l--. J_ n_ v____ l___ J- n- v-l-m l-k- ---------------- Ja ne volim luk.
Ek hou nie van olywe nie. Ја--- --ли- -ас--н-. Ј_ н_ в____ м_______ Ј- н- в-л-м м-с-и-е- -------------------- Ја не волим маслине. 0
Ja-ne ----m--a-----. J_ n_ v____ m_______ J- n- v-l-m m-s-i-e- -------------------- Ja ne volim masline.
Ek hou nie van sampioene nie. Ја не в-л-- --ив-. Ј_ н_ в____ г_____ Ј- н- в-л-м г-и-е- ------------------ Ја не волим гљиве. 0
J- -- -o--m --ji-e. J_ n_ v____ g______ J- n- v-l-m g-j-v-. ------------------- Ja ne volim gljive.

Toontale

Die meeste van die wêreld se spreektale is toontale. In toontale is die toonhoogte kritiek. Dit bepaal wat die woorde of lettergrepe beteken. Die toon behoort dus volledig aan die woord. Die meeste van Asië se spreektale is toontale. Voorbeelde is Chinees, Thai en Viëtnamees. Daar is ook verskeie toontale in Afrika. Baie van Amerika se inheemse tale is ook toontale. Indo-Europese tale bevat meestal slegs toonelemente. Dit geld byvoorbeeld vir Sweeds en Serwies. Die getal toonhoogtes verskil in individuele tale. In Chinees kan vier verskillende tone onderskei word. Daardeur kan die lettergreep ma vier betekenisse hê. Hulle is ma , hennep , perd en te kere gaan . Dis interessant dat toontale ook ’n uitwerking op ons gehoor het. Studies van absolute gehoor het dit bewys. Absolute gehoor is die vermoë om tone te hoor en akkuraat te identifiseer. In Europa en Noord-Amerika kom absolute gehoor selde voor. Minder as een uit 10 000 mense het dit. Met Chinese moedertaalsprekers is dit anders. Hier het nege keer soveel mense dié spesiale vermoë. Toe ons babas was, het ons byna almal absolute gehoor gehad. Ons het dit gebruik om reg te leer praat. Ongelukkig verloor die meeste mense dit later. Toonhoogte is ook in musiek belangrik. Dis veral waar van kulture wat ’n toontaal praat. Hulle moet baie presies by die melodie hou. Anders kan ’n mooi liefdeslied ’n absurde lied word!