Fraseboek

af Vreemde tale leer   »   sr Учити стране језике

23 [drie en twintig]

Vreemde tale leer

Vreemde tale leer

23 [двадесет и три]

23 [dvadeset i tri]

Учити стране језике

[Učiti strane jezike]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Serwies Speel Meer
Waar het u Spaans geleer? Г-е-----на------шпански? Где сте научили шпански? Г-е с-е н-у-и-и ш-а-с-и- ------------------------ Где сте научили шпански? 0
G-e---- n-učili š---ski? Gde ste naučili španski? G-e s-e n-u-i-i š-a-s-i- ------------------------ Gde ste naučili španski?
Kan u ook Portugees praat? З-а-е--и---п---уг---к-? Знате ли и португалски? З-а-е л- и п-р-у-а-с-и- ----------------------- Знате ли и португалски? 0
Zn-t- li-i ---tu---s--? Znate li i portugalski? Z-a-e l- i p-r-u-a-s-i- ----------------------- Znate li i portugalski?
Ja, en ek kan ook ’n bietjie Italiaans praat. Да,-а-т--ођ- з-а- и-н-шт- ----и--н-к-. Да, а такође знам и нешто италијански. Д-, а т-к-ђ- з-а- и н-ш-о и-а-и-а-с-и- -------------------------------------- Да, а такође знам и нешто италијански. 0
Da,-- t--ođe ---- i-nešt---t-lij-n-k-. Da, a takođe znam i nešto italijanski. D-, a t-k-đ- z-a- i n-š-o i-a-i-a-s-i- -------------------------------------- Da, a takođe znam i nešto italijanski.
Ek dink u praat baie mooi (Spaans/Italiaans/...). М-слим-д- г---р--е-вео----о-р-. Мислим да говорите веома добро. М-с-и- д- г-в-р-т- в-о-а д-б-о- ------------------------------- Мислим да говорите веома добро. 0
M-sli- da-g-----te-v---- ----o. Mislim da govorite veoma dobro. M-s-i- d- g-v-r-t- v-o-a d-b-o- ------------------------------- Mislim da govorite veoma dobro.
Die tale is taamlik soortgelyk. Т- ј--иц---у -рил---- сл-чн-. Ти језици су прилично слични. Т- ј-з-ц- с- п-и-и-н- с-и-н-. ----------------------------- Ти језици су прилично слични. 0
T--j-zi-i ---p------o sl--ni. Ti jezici su prilično slični. T- j-z-c- s- p-i-i-n- s-i-n-. ----------------------------- Ti jezici su prilično slični.
Ek kan hulle goed verstaan. М-г--их-д-бр---а-раз-м-м. Могу их добро да разумем. М-г- и- д-б-о д- р-з-м-м- ------------------------- Могу их добро да разумем. 0
Mo---i---o-r- da -a--m--. Mogu ih dobro da razumem. M-g- i- d-b-o d- r-z-m-m- ------------------------- Mogu ih dobro da razumem.
Maar praat en skryf is moeilik. А-и гов-р--и-и -иса---је т-шк-. Али говорити и писати је тешко. А-и г-в-р-т- и п-с-т- ј- т-ш-о- ------------------------------- Али говорити и писати је тешко. 0
Al----vo---i i -is--------e-ko. Ali govoriti i pisati je teško. A-i g-v-r-t- i p-s-t- j- t-š-o- ------------------------------- Ali govoriti i pisati je teško.
Ek maak nog steeds baie foute. Још---ав-м-мн--о г--ш--а. Још правим много грешака. Ј-ш п-а-и- м-о-о г-е-а-а- ------------------------- Још правим много грешака. 0
Jo--p-a--m ---g--gre-aka. Još pravim mnogo grešaka. J-š p-a-i- m-o-o g-e-a-a- ------------------------- Još pravim mnogo grešaka.
Wys my altyd tereg asseblief. И-пр---те--е молим увек. Исправите ме молим увек. И-п-а-и-е м- м-л-м у-е-. ------------------------ Исправите ме молим увек. 0
Is-ra--t- m--m--i--u--k. Ispravite me molim uvek. I-p-a-i-e m- m-l-m u-e-. ------------------------ Ispravite me molim uvek.
U uitspraak is heel goed. В-- -згово--је сасвим--оба-. Ваш изговор је сасвим добар. В-ш и-г-в-р ј- с-с-и- д-б-р- ---------------------------- Ваш изговор је сасвим добар. 0
V-š iz--v-- -----s-im-d-ba-. Vaš izgovor je sasvim dobar. V-š i-g-v-r j- s-s-i- d-b-r- ---------------------------- Vaš izgovor je sasvim dobar.
U het net ’n effense aksent. Имат- --л- акце-ат. Имате мали акценат. И-а-е м-л- а-ц-н-т- ------------------- Имате мали акценат. 0
I--t- ma-i-ak-en-t. Imate mali akcenat. I-a-e m-l- a-c-n-t- ------------------- Imate mali akcenat.
Mens kan hoor waar u vandaan kom. П---о---ј- -е ---к-е-до--з-т-. Препознаје се одакле долазите. П-е-о-н-ј- с- о-а-л- д-л-з-т-. ------------------------------ Препознаје се одакле долазите. 0
Pr----naje -e -dak-------z--e. Prepoznaje se odakle dolazite. P-e-o-n-j- s- o-a-l- d-l-z-t-. ------------------------------ Prepoznaje se odakle dolazite.
Wat is u moedertaal? Који је--аш м--ер-и ј---к? Који је Ваш матерњи језик? К-ј- ј- В-ш м-т-р-и ј-з-к- -------------------------- Који је Ваш матерњи језик? 0
Ko-- je-V-š -at----- -e--k? Koji je Vaš maternji jezik? K-j- j- V-š m-t-r-j- j-z-k- --------------------------- Koji je Vaš maternji jezik?
Loop u ’n taalkursus? Ид-т- -и на ---с--езика? Идете ли на курс језика? И-е-е л- н- к-р- ј-з-к-? ------------------------ Идете ли на курс језика? 0
I--t--l- n- ---- -e---a? Idete li na kurs jezika? I-e-e l- n- k-r- j-z-k-? ------------------------ Idete li na kurs jezika?
Watter handboek gebruik u? Који-уџ-е--к-к--------? Који уџбеник користите? К-ј- у-б-н-к к-р-с-и-е- ----------------------- Који уџбеник користите? 0
Ko--------ni--kor-sti-e? Koji udžbenik koristite? K-j- u-ž-e-i- k-r-s-i-e- ------------------------ Koji udžbenik koristite?
Ek kan nie op die oomlik die naam onthou nie. У-ов-- -----ту -е знам--ако--- --в-. У овом моменту не знам како се зове. У о-о- м-м-н-у н- з-а- к-к- с- з-в-. ------------------------------------ У овом моменту не знам како се зове. 0
U----m --m-n----- --a- -ako-se-z--e. U ovom momentu ne znam kako se zove. U o-o- m-m-n-u n- z-a- k-k- s- z-v-. ------------------------------------ U ovom momentu ne znam kako se zove.
Die titel het my ontglip. Не ---- -- -ет-ти н-сл-ва. Не могу се сетити наслова. Н- м-г- с- с-т-т- н-с-о-а- -------------------------- Не могу се сетити наслова. 0
N- -o-u--e-s-ti-- n-sl-va. Ne mogu se setiti naslova. N- m-g- s- s-t-t- n-s-o-a- -------------------------- Ne mogu se setiti naslova.
Ek het dit vergeet. Заб-ра-ио---З-б--а--ла сам --. Заборавио / Заборавила сам то. З-б-р-в-о / З-б-р-в-л- с-м т-. ------------------------------ Заборавио / Заборавила сам то. 0
Z--o-avi--/ Z--or-vil- s-m to. Zaboravio / Zaboravila sam to. Z-b-r-v-o / Z-b-r-v-l- s-m t-. ------------------------------ Zaboravio / Zaboravila sam to.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Germaanse tale

Die Germaanse tale is deel van die Indo-Europese taalfamilie. Dié taalgroep word deur sy fonologiese eienskappe gekenmerk. Verskille in fonologie onderskei dié tale van ander. Daar is omtrent 15 Germaanse tale. Wêreldwyd word hulle deur 500 miljoen mense gepraat. Dis moeilik om die presiese aantal individuele tale te bepaal. Dis dikwels nie duidelik of individuele tale of slegs dialekte bestaan nie. Die belangrikste Germaanse taal is Engels. Dit het wêreldwyd 350 miljoen moedertaalsprekers. Dit word deur Duits en Nederlands gevolg. Die Germaanse tale word in verskillende groepe verdeel. Daar is Noord-Germaanse, Wes-Germaanse en Oos-Germaanse tale. Die Skandinawiese tale is Noord-Germaanse tale. Engels, Duits en Nederlands is Wes-Germaanse tale. Die Oos-Germaanse tale het almal uitgesterf. Goties was byvoorbeeld deel van dié groep. Kolonisering het Germaanse tale oor die wêreld versprei. Gevolglik word Nederlands in die Karibiese streek en in Suid-Afrika verstaan. Alle Germaanse tale het uit ’n gemeenskaplike stam ontstaan. Dis nie duidelik of daar ’n eenvormige oertaal was nie. Verder bestaan daar slegs ’n paar ou Germaanse tekste. Anders as met Romaanse tale is daar skaars enige bronne. Gevolglik is dit moeiliker om Germaanse tale na te vors. Daar is ook relatief min bekend oor die Germaanse mense, of Teutone. Die Teutoonse mense het nie verenig nie. Gevolglik was daar geen gemeenskaplike identiteit nie. Die wetenskap moet dus op ander bronne staatmaak. Sonder die Grieke en Romeine sou ons min oor die Teutone geweet het!