Slovníček fráz

sk Ročné obdobia a počasie   »   sr Годишња доба и време

16 [šestnásť]

Ročné obdobia a počasie

Ročné obdobia a počasie

16 [шеснаест]

16 [šesnaest]

Годишња доба и време

[Godišnja doba i vreme]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
To sú ročné obdobia: Ово -у ----ш-а-д---: Ово су годишња доба: О-о с- г-д-ш-а д-б-: -------------------- Ово су годишња доба: 0
O----- g--išn-a-dob-: Ovo su godišnja doba: O-o s- g-d-š-j- d-b-: --------------------- Ovo su godišnja doba:
Jar, leto, Пролећ---ле-о, Пролеће, лето, П-о-е-е- л-т-, -------------- Пролеће, лето, 0
Pr-le-----l---, Prolec-e, leto, P-o-e-́-, l-t-, --------------- Proleće, leto,
jeseň a zima. j---н---зи--. jесен и зима. j-с-н и з-м-. ------------- jесен и зима. 0
j-sen i--i-a. jesen i zima. j-s-n i z-m-. ------------- jesen i zima.
Leto je horúce. Л----је -р--е. Лето је вруће. Л-т- ј- в-у-е- -------------- Лето је вруће. 0
L-to -e -r-c--. Leto je vruc-e. L-t- j- v-u-́-. --------------- Leto je vruće.
V lete svieti slnko. Л-ти-с---------. Лети сија сунце. Л-т- с-ј- с-н-е- ---------------- Лети сија сунце. 0
L--i-s--- s----. Leti sija sunce. L-t- s-j- s-n-e- ---------------- Leti sija sunce.
V lete sa radi chodíme prechádzať. Л-----а-о ---м----тати. Лети радо идемо шетати. Л-т- р-д- и-е-о ш-т-т-. ----------------------- Лети радо идемо шетати. 0
Le-i-ra-o-i---o-š---ti. Leti rado idemo šetati. L-t- r-d- i-e-o š-t-t-. ----------------------- Leti rado idemo šetati.
Zima je chladná. Зима је хл-д-а. Зима је хладна. З-м- ј- х-а-н-. --------------- Зима је хладна. 0
Z--a ----la---. Zima je hladna. Z-m- j- h-a-n-. --------------- Zima je hladna.
V zime sneží alebo prší. З-ми -а-а--н---и-- киш-. Зими пада снег или киша. З-м- п-д- с-е- и-и к-ш-. ------------------------ Зими пада снег или киша. 0
Z--i--a-a -n-- -li --ša. Zimi pada sneg ili kiša. Z-m- p-d- s-e- i-i k-š-. ------------------------ Zimi pada sneg ili kiša.
V zime radi zostávame doma. Зи---р-д- ос-ајемо код-к-ће. Зими радо остајемо код куће. З-м- р-д- о-т-ј-м- к-д к-ћ-. ---------------------------- Зими радо остајемо код куће. 0
Zi-- --d- --t--e---kod k-c--. Zimi rado ostajemo kod kuc-e. Z-m- r-d- o-t-j-m- k-d k-c-e- ----------------------------- Zimi rado ostajemo kod kuće.
Je chladno. Хлад-о--е. Хладно је. Х-а-н- ј-. ---------- Хладно је. 0
Hladn--j-. Hladno je. H-a-n- j-. ---------- Hladno je.
Prší. Пада -иша. Пада киша. П-д- к-ш-. ---------- Пада киша. 0
P--- kiša. Pada kiša. P-d- k-š-. ---------- Pada kiša.
Fúka vietor. В--ров--- је. Ветровито је. В-т-о-и-о ј-. ------------- Ветровито је. 0
V--r---t- j-. Vetrovito je. V-t-o-i-o j-. ------------- Vetrovito je.
Je teplo. Топл----. Топло је. Т-п-о ј-. --------- Топло је. 0
T-plo---. Toplo je. T-p-o j-. --------- Toplo je.
Je slnečno. Су---н- ј-. Сунчано је. С-н-а-о ј-. ----------- Сунчано је. 0
Sunča---j-. Sunčano je. S-n-a-o j-. ----------- Sunčano je.
Je jasno. В-др---е. Ведро је. В-д-о ј-. --------- Ведро је. 0
V--r- j-. Vedro je. V-d-o j-. --------- Vedro je.
Aké je dnes počasie? Как-о -е-вре-- -----? Какво је време данас? К-к-о ј- в-е-е д-н-с- --------------------- Какво је време данас? 0
Kak---j--v-e-e-d--as? Kakvo je vreme danas? K-k-o j- v-e-e d-n-s- --------------------- Kakvo je vreme danas?
Dnes je chladno. Дан-- -е-х---но. Данас је хладно. Д-н-с ј- х-а-н-. ---------------- Данас је хладно. 0
Dana- -- hladno. Danas je hladno. D-n-s j- h-a-n-. ---------------- Danas je hladno.
Dnes je teplo. Дан-с -е---п--. Данас је топло. Д-н-с ј- т-п-о- --------------- Данас је топло. 0
D-n-s j--t--l-. Danas je toplo. D-n-s j- t-p-o- --------------- Danas je toplo.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Učenie a emócie

Keď vieme komunikovať v cudzom jazyku, sme šťastní. Sme hrdí na seba i na svoje pokroky. Keď nám to nejde, sme nahnevaní alebo sklamaní. S učením sú teda spojené rôzne pocity. Nové štúdie však došli k ďalším zaujímavým záverom. Ukazujú, že pocity môžu zohrať dôležitú úlohu už pri učení. Naše emócie ovplyvňujú náš úspech pri učení. Pre náš mozog predstavuje učenie vždy určitú úlohu. A túto úlohu musí vyriešiť. To, či sa mu to podarí, záleží na našich pocitoch. Ak veríme, že úlohu vyriešime, sme sebavedomí. Táto emocionálna stabilita nám pri učení pomáha. Pozitívne myslenie tak podporuje naše intelektuálne schopnosti. Učenie a stres naproti tomu fungujú oveľa horšie. Pochybnosti alebo starosti bránia dobrému výkonu. Obzvlášť zle sa učíme, keď máme strach. Náš mozog potom nie je schopný nové informácie dobre ukladať. Dôležité preto je, aby sme mali pri učení vždy motiváciu. Pocity teda ovplyvňujú učenie. Ale učenie tiež ovplyvňuje naše pocity! Štruktúry mozgu, ktoré spracovávajú fakty, spracovávajú aj pocity. Takže učenie nás môže tešiť a kto je šťastný, ten sa lepšie učí. Samozrejme nie vždy nám učenie robí radosť, môže byť tiež namáhavé. Preto by sme si mali vždy klásť malé ciele. Nepreťažujte toľko mozog. To vám môže zaručiť, že sa vaše očakávania splnia. Váš úspech vám bude odmenou, a to vás bude znovu a znovu motivovať. Učte sa teda a usmievajte sa pri tom!