Розмовник

uk потребувати – хотіти   »   sr требати – хтети

69 [шістдесят дев’ять]

потребувати – хотіти

потребувати – хотіти

69 [шездесет и девет]

69 [šezdeset i devet]

требати – хтети

trebati – hteti

Виберіть, як ви хочете бачити переклад:   
українська сербська Відтворити більше
Мені потрібне ліжко. Ја-т--ба- к---е-. Ј_ т_____ к______ Ј- т-е-а- к-е-е-. ----------------- Ја требам кревет. 0
J- t--bam krevet. J_ t_____ k______ J- t-e-a- k-e-e-. ----------------- Ja trebam krevet.
Я хочу спати. Ј-----у -пав---. Ј_ х___ с_______ Ј- х-ћ- с-а-а-и- ---------------- Ја хоћу спавати. 0
Ja -o--u --av-t-. J_ h___ s_______ J- h-c-u s-a-a-i- ----------------- Ja hoću spavati.
Тут є ліжко? И-- -- ов-- --е--т? И__ л_ о___ к______ И-а л- о-д- к-е-е-? ------------------- Има ли овде кревет? 0
Ima-l--o--e--r-v--? I__ l_ o___ k______ I-a l- o-d- k-e-e-? ------------------- Ima li ovde krevet?
Мені потрібна лампа. Ја-тр-б-м л-мпу. Ј_ т_____ л_____ Ј- т-е-а- л-м-у- ---------------- Ја требам лампу. 0
J- --e--m-la--u. J_ t_____ l_____ J- t-e-a- l-m-u- ---------------- Ja trebam lampu.
Я хочу читати. Ја-х-ћ--ч--а-и. Ј_ х___ ч______ Ј- х-ћ- ч-т-т-. --------------- Ја хоћу читати. 0
J- ----- čitati. J_ h___ č______ J- h-c-u č-t-t-. ---------------- Ja hoću čitati.
Чи є тут лампа? И-а-л- ов-----мп-? И__ л_ о___ л_____ И-а л- о-д- л-м-а- ------------------ Има ли овде лампа? 0
I----i -v-e----p-? I__ l_ o___ l_____ I-a l- o-d- l-m-a- ------------------ Ima li ovde lampa?
Мені потрібен телефон. Ј- -ре-----------. Ј_ т_____ т_______ Ј- т-е-а- т-л-ф-н- ------------------ Ја требам телефон. 0
J- --eba- -el--o-. J_ t_____ t_______ J- t-e-a- t-l-f-n- ------------------ Ja trebam telefon.
Я хочу зателефонувати. Ј---елим --л-фо-и--т-. Ј_ ж____ т____________ Ј- ж-л-м т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Ја желим телефонирати. 0
J---e-im--ele-on-rati. J_ ž____ t____________ J- ž-l-m t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Ja želim telefonirati.
Тут є телефон? И----- ов-е--еле-о-? И__ л_ о___ т_______ И-а л- о-д- т-л-ф-н- -------------------- Има ли овде телефон? 0
I-a l--o-d----l----? I__ l_ o___ t_______ I-a l- o-d- t-l-f-n- -------------------- Ima li ovde telefon?
Мені потрібний фотоапарат. Ј- --еба- --д-у --м--у. Ј_ т_____ ј____ к______ Ј- т-е-а- ј-д-у к-м-р-. ----------------------- Ја требам једну камеру. 0
J- tre--m -e-nu --m-r-. J_ t_____ j____ k______ J- t-e-a- j-d-u k-m-r-. ----------------------- Ja trebam jednu kameru.
Я хочу фотографувати. Ј- -о-- фот--р-фис-т-. Ј_ х___ ф_____________ Ј- х-ћ- ф-т-г-а-и-а-и- ---------------------- Ја хоћу фотографисати. 0
Ja -o--u --to--af-s-t-. J_ h___ f_____________ J- h-c-u f-t-g-a-i-a-i- ----------------------- Ja hoću fotografisati.
Тут є фотоапарат? И-- ----вде-ка-ер-? И__ л_ о___ к______ И-а л- о-д- к-м-р-? ------------------- Има ли овде камера? 0
I-a--i --de-ka-e-a? I__ l_ o___ k______ I-a l- o-d- k-m-r-? ------------------- Ima li ovde kamera?
Мені потрібен комп’ютер. Ј- треб-м --мпј-тер. Ј_ т_____ к_________ Ј- т-е-а- к-м-ј-т-р- -------------------- Ја требам компјутер. 0
Ja-tr---m--om---te-. J_ t_____ k_________ J- t-e-a- k-m-j-t-r- -------------------- Ja trebam kompjuter.
Я хочу послати повідомлення електронною поштою. Ј- -о-у-да--о-а--м е-ма-л. Ј_ х___ д_ п______ е______ Ј- х-ћ- д- п-ш-љ-м е-м-и-. -------------------------- Ја хоћу да пошаљем е-маил. 0
Ja-hoću-da--o-al----e---il. J_ h___ d_ p_______ e______ J- h-c-u d- p-š-l-e- e-m-i-. ---------------------------- Ja hoću da pošaljem e-mail.
Чи є тут комп’ютер? И-а -и ов-е --мп-у-ер? И__ л_ о___ к_________ И-а л- о-д- к-м-ј-т-р- ---------------------- Има ли овде компјутер? 0
Im-----ov-e--o-p-uter? I__ l_ o___ k_________ I-a l- o-d- k-m-j-t-r- ---------------------- Ima li ovde kompjuter?
Мені потрібна кулькова ручка. Ј- -р---- хеми---у ---в-у. Ј_ т_____ х_______ о______ Ј- т-е-а- х-м-ј-к- о-о-к-. -------------------------- Ја требам хемијску оловку. 0
Ja ---bam h----s----l----. J_ t_____ h_______ o______ J- t-e-a- h-m-j-k- o-o-k-. -------------------------- Ja trebam hemijsku olovku.
Я хочу дещо написати. Ј--х----д----ш-м ---то. Ј_ х___ д_ п____ н_____ Ј- х-ћ- д- п-ш-м н-ш-о- ----------------------- Ја хоћу да пишем нешто. 0
Ja -o-́u -a-p---- -e---. J_ h___ d_ p____ n_____ J- h-c-u d- p-š-m n-š-o- ------------------------ Ja hoću da pišem nešto.
Тут є аркуш паперу і кулькова ручка? И----и-овд---ист----ира-- хе-и-ска ол---а? И__ л_ о___ л___ п_____ и х_______ о______ И-а л- о-д- л-с- п-п-р- и х-м-ј-к- о-о-к-? ------------------------------------------ Има ли овде лист папира и хемијска оловка? 0
Ima li -vde ---t pa-ir- i--e---sk- olovk-? I__ l_ o___ l___ p_____ i h_______ o______ I-a l- o-d- l-s- p-p-r- i h-m-j-k- o-o-k-? ------------------------------------------ Ima li ovde list papira i hemijska olovka?

Машинний переклад

Кому потрібні переклади текстів, як правило повинен платити великі гроші. Професійні усні або письмові перекладачі дорогі. Однак завжди важливо розуміти іншу мову. Цю проблему прагнуть вирішити інформатики та комп’ютерні лінгвісти. Вони давно працюють над розвитком засобів для перекладу. Втім, є багато різних програм. Але машинні переклади часто мають низьку якість. Однак це не вина програмістів! Мови - це дуже складні конструкції. Комп’ютер, напроти, оснований на простих математичних принципах. Тому вони не можуть обробляти мови завжди коректно. Перекладацька програма повинна б була повністю вивчити мову. Для цього експерти повинні б були внести в неї тисячі слів та правил. Практично це неможливо. Простіше дозволити комп’ютеру рахувати. Адже це він може добре! Комп’ютер може обчислити, які комбінації є частими. Він, наприклад, визначає, які слова часто стоять поруч один одного. Для цього йому повинні надати тексти різними мовами. Так він вивчає, що є типовим для певних мов. Ці статистичні методи покращують автоматичні переклади. Однак комп’ютер не може замінити людину. Ніяка машина не може імітувати мову людського мозку. Отож, перекладачі та тлумачі ще довго матимуть роботу! Прості тексти у майбутньому можна буде впевнено перекладати за допомогою комп’ютера. Нажаль, поезія та література, напроти, потребують живого елементу. Вони живуть людським відчуттям мови. І це також добре…