Manual de conversa

ca Conjuncions 2   »   sr Везници 2

95 [noranta-cinc]

Conjuncions 2

Conjuncions 2

95 [деведесет и пет]

95 [devedeset i pet]

Везници 2

[Veznici 2]

Tria com vols veure la traducció:   
català serbi Engegar Més
Des de quan ja no treballa? Од -а-- о---н- --ди в---? О_ к___ о__ н_ р___ в____ О- к-д- о-а н- р-д- в-ш-? ------------------------- Од када она не ради више? 0
O- --d- o-a ----a-i-v---? O_ k___ o__ n_ r___ v____ O- k-d- o-a n- r-d- v-š-? ------------------------- Od kada ona ne radi više?
Des del seu casament? О- -ен----ај-? О_ њ___ у_____ О- њ-н- у-а-е- -------------- Од њене удаје? 0
O- --e-- ---je? O_ n____ u_____ O- n-e-e u-a-e- --------------- Od njene udaje?
Sí, ella no treballa des que es va casar. Д-, о-а не-ра-и-ви-- од---да--е удал-. Д__ о__ н_ р___ в___ о_ к___ с_ у_____ Д-, о-а н- р-д- в-ш- о- к-д- с- у-а-а- -------------------------------------- Да, она не ради више од када се удала. 0
Da- ------ r-di v-še od --da--- -d-l-. D__ o__ n_ r___ v___ o_ k___ s_ u_____ D-, o-a n- r-d- v-š- o- k-d- s- u-a-a- -------------------------------------- Da, ona ne radi više od kada se udala.
Des que es va casar, ella ja no treballa. О- --да-с- --а--- о----е-р--и в-ше. О_ к___ с_ у_____ о__ н_ р___ в____ О- к-д- с- у-а-а- о-а н- р-д- в-ш-. ----------------------------------- Од када се удала, она не ради више. 0
Od------se-----a, --a-ne--a---v-š-. O_ k___ s_ u_____ o__ n_ r___ v____ O- k-d- s- u-a-a- o-a n- r-d- v-š-. ----------------------------------- Od kada se udala, ona ne radi više.
D’ençà que es coneixen són feliços. О- к-д---- --- п--н---, ср--ни-с-. О_ к___ с_ о__ п_______ с_____ с__ О- к-д- с- о-и п-з-а-у- с-е-н- с-. ---------------------------------- Од када се они познају, срећни су. 0
O- --da se ----p-z----------́ni-su. O_ k___ s_ o__ p_______ s_____ s__ O- k-d- s- o-i p-z-a-u- s-e-́-i s-. ----------------------------------- Od kada se oni poznaju, srećni su.
Des que tenen nens, surten poc. О- кад- --ају--ец-, --ла---ређ-. О_ к___ и____ д____ и_____ р____ О- к-д- и-а-у д-ц-, и-л-з- р-ђ-. -------------------------------- Од када имају децу, излазе ређе. 0
Od-ka-- im--- dec-, izla-e--e--. O_ k___ i____ d____ i_____ r____ O- k-d- i-a-u d-c-, i-l-z- r-đ-. -------------------------------- Od kada imaju decu, izlaze ređe.
Quan truca per telèfon (ella)? К-д---е-о-- -е--фо---ати? К___ ћ_ о__ т____________ К-д- ћ- о-а т-л-ф-н-р-т-? ------------------------- Када ће она телефонирати? 0
K--- c-e--na telef--i--t-? K___ ć_ o__ t____________ K-d- c-e o-a t-l-f-n-r-t-? -------------------------- Kada će ona telefonirati?
Durant el trajecte? З--вр--е--ож--? З_ в____ в_____ З- в-е-е в-ж-е- --------------- За време вожње? 0
Z-----m----ž-je? Z_ v____ v______ Z- v-e-e v-ž-j-? ---------------- Za vreme vožnje?
Sí, tot conduint. Да- д-к-в--и-а--о. Д__ д__ в___ а____ Д-, д-к в-з- а-т-. ------------------ Да, док вози ауто. 0
Da,-do--v--i -uto. D__ d__ v___ a____ D-, d-k v-z- a-t-. ------------------ Da, dok vozi auto.
Truca per telèfon mentre condueix. Он--телефо-и-а--о- ------у--. О__ т_________ д__ в___ а____ О-а т-л-ф-н-р- д-к в-з- а-т-. ----------------------------- Она телефонира док вози ауто. 0
On- ---e-o-ira d-- --zi---to. O__ t_________ d__ v___ a____ O-a t-l-f-n-r- d-k v-z- a-t-. ----------------------------- Ona telefonira dok vozi auto.
Mira la televisió mentre planxa. О-- г-е-- т--ев-з-ју-док -е-л-. О__ г____ т_________ д__ п_____ О-а г-е-а т-л-в-з-ј- д-к п-г-а- ------------------------------- Она гледа телевизију док пегла. 0
O----l-da--el----iju---k -eg--. O__ g____ t_________ d__ p_____ O-a g-e-a t-l-v-z-j- d-k p-g-a- ------------------------------- Ona gleda televiziju dok pegla.
Escolta la música mentre fa els deures. О---слу-- --зи-- -ок-р--и--ад-тке. О__ с____ м_____ д__ р___ з_______ О-а с-у-а м-з-к- д-к р-д- з-д-т-е- ---------------------------------- Она слуша музику док ради задатке. 0
On- ---ša m----u --- -----zad--ke. O__ s____ m_____ d__ r___ z_______ O-a s-u-a m-z-k- d-k r-d- z-d-t-e- ---------------------------------- Ona sluša muziku dok radi zadatke.
No veig res quan no tinc les ulleres. Ј--не -и--- ниш-----ада нема- н-оч--е. Ј_ н_ в____ н_____ к___ н____ н_______ Ј- н- в-д-м н-ш-а- к-д- н-м-м н-о-а-е- -------------------------------------- Ја не видим ништа, када немам наочале. 0
Ja ---v-d-m-n-š-a--k--- --m-- ---č--e. J_ n_ v____ n_____ k___ n____ n_______ J- n- v-d-m n-š-a- k-d- n-m-m n-o-a-e- -------------------------------------- Ja ne vidim ništa, kada nemam naočale.
No entenc res quan la música està tan forta. Ја-не--а-умем ништ-, ---а је --з--а ---о--ласн-. Ј_ н_ р______ н_____ к___ ј_ м_____ т___ г______ Ј- н- р-з-м-м н-ш-а- к-д- ј- м-з-к- т-к- г-а-н-. ------------------------------------------------ Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. 0
J- ne r-z---m -i-ta, k-d- je-m-z--- -ako--l--n-. J_ n_ r______ n_____ k___ j_ m_____ t___ g______ J- n- r-z-m-m n-š-a- k-d- j- m-z-k- t-k- g-a-n-. ------------------------------------------------ Ja ne razumem ništa, kada je muzika tako glasna.
No sento res quan tinc un refredat. Ја-не -с---- --ри--,-к-д- имам --е--а--. Ј_ н_ о_____ м______ к___ и___ п________ Ј- н- о-е-а- м-р-с-, к-д- и-а- п-е-л-д-. ---------------------------------------- Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. 0
Ja-n- -seć-- mi--s-- kada ---m-pr-hla--. J_ n_ o_____ m______ k___ i___ p________ J- n- o-e-́-m m-r-s-, k-d- i-a- p-e-l-d-. ----------------------------------------- Ja ne osećam mirise, kada imam prehladu.
Agafarem un taxi si plou. М- узима-о--акси, -к---ада--иш-. М_ у______ т_____ а__ п___ к____ М- у-и-а-о т-к-и- а-о п-д- к-ш-. -------------------------------- Ми узимамо такси, ако пада киша. 0
Mi u--m-mo -a-si,------a-a -i--. M_ u______ t_____ a__ p___ k____ M- u-i-a-o t-k-i- a-o p-d- k-š-. -------------------------------- Mi uzimamo taksi, ako pada kiša.
Recorrerem el món si guanyem la loteria. П-това---- --о---е-----к- -о-иј--о-н--ло-у. П_________ о__ с_____ а__ д_______ н_ л____ П-т-в-ћ-м- о-о с-е-а- а-о д-б-ј-м- н- л-т-. ------------------------------------------- Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. 0
P-t-v-c---o oko-s-e----a-o ----je-- ----ot-. P_________ o__ s_____ a__ d_______ n_ l____ P-t-v-c-e-o o-o s-e-a- a-o d-b-j-m- n- l-t-. -------------------------------------------- Putovaćemo oko sveta, ako dobijemo na lotu.
Comencarem el menjar si no arriba aviat. М--ћ--о-поч-ти--а --ло-,--к- ----е--о-- у--о--. М_ ћ___ п_____ с_ ј_____ а__ о_ н_ д___ у______ М- ћ-м- п-ч-т- с- ј-л-м- а-о о- н- д-ђ- у-к-р-. ----------------------------------------------- Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. 0
Mi --em- ----t- s- -elom,--ko o--ne-d-đe--skor-. M_ ć___ p_____ s_ j_____ a__ o_ n_ d___ u______ M- c-e-o p-č-t- s- j-l-m- a-o o- n- d-đ- u-k-r-. ------------------------------------------------ Mi ćemo početi sa jelom, ako on ne dođe uskoro.

Descarregar MP3 (.cremallera Arxius)

MP3 català + serbi (1-100) MP3 serbi (1-100)
No s’ha trobat cap vídeo

Les llengües de la Unió Europea

La Unió Europea està formada per més de vint països. Més nacions s'integraran a la UE en un futur proper. Amb cada nou país s'incorpora també una nova llengua. A dia d' avui, a la UE es parlen més de vint llengües diferents. Totes les llengües de la Unió Europea tenen els mateixos drets. La diversitat lingüística és fascinant. Encara que també pot comportar alguns problemes. Els escèptics opinen que tants idiomes són un destorb per a la UE. Impedeixen una cooperació eficient. Alguns creuen, doncs, que s'hauria d'establir una llengua comuna. Tots els països haurien d'utilitzar-ne aquesta llengua per comunicar-se entre si. Però això no és tan senzill. No es pot triar un únic idioma com a idioma oficial. Els altres països se sentirien en inferioritat de condicions. I no existeix en realitat cap llengua neutral a Europa... Tampoc funcionaria una llengua artificial com l'esperanto. Perquè la cultura d'una nació es reflecteix sempre en la llengua. Per això no hi ha cap país que vulgui renunciar a la seva llengua. Cada nació veu en el seu idioma una part de la seva identitat. La política lingüística és un dels assumptes més importants de l'agenda de la UE. Hi ha fins i tot un comissari pels temes relacionats amb el multilingüisme. La UE compta amb el major nombre de traductors i intèrprets del món. Aproximadament 3.500 persones treballen per fer possible l'entesa lingüística. Tot i així, no es poden traduir tots els documents. Això seria massa costós, tant en temps com en diners. La major part dels documents es tradueixen a unes poques llengües. Aquest gran nombre de llengües representa un dels majors reptes de la UE. Europa ha d'unir-se sense haver de renunciar a les diverses identitats que la defineixen!